Kultura

Gimnazijski čas u kući Milenka Ratkovića

by Darija Marđokić | 22:11:2016 | 17:22:38

Poznati barski pisac i rodonačelnik crnogorske književnosti za djecu Milenko Ratković održao je danas, u dvorištu svoje rodne kuće u naselju Rap, literarni čas za đake podgoričke gimnazije "Slobodan Škerović“.
 
Času je prisustvovalo preko 50 gimnazijalaca drugog i trećeg razreda, na čelu sa profesoricama književnosti Violetom Ivković Zečević i Irenom Ivanović.
 

Pitanja su se ređala jedna za drugim, a učenici su bili i više nego zadovoljni Ratkovićevim odgovorima, pa je ovaj literarni čas trajao skoro kao dva školska. Između ostalog, gimnazijalce je interesovalo šta ga je podstaklo da piše za djecu, odakle mu inspiracija za priče, ko je imao uticaj na njegovo stvaralaštvo, koliko se današnja književnost razlikuje od one kada je on počeo da piše, ali i teme koje nisu vezane za njegovo stvaralaštvo, poput šaha, novinarskog poziva i njegovog braka sa učiteljicom Desankom.
 
Ideju za ovakav vid predavanja imala je profesorica Violeta Ivković Zečević, a uspjela je da je ostvari zahvaljujući direktorici podgoričke gimnazije Zoji Bojanić-Lalović.
 
„Milenko Ratković je veliki entuzijasta, čovjek koji je dobio sva moguća književna priznanja i mislim da je zaslužio malo više pažnje od strane crnogorske javnosti. Smatram da naša omladina ovakvim susretima dobija mnogo više od onoga što se nudi samo pukom prezentacijom na času, jer ovo je nešto što oplemenjuje i nas, ali i pisce koji su dio te priče. Ovo je za naše učenike jedno veliko iskustvo, koje će im ostati u sjećanju, za razliku od pukog razglabanja na času koje se svakodnevno sprovodi“, istakla je Ivković – Zečević.
 
Učenica drugog razreda podgoričke gimnazije Aleksandra Lutovac zahvalna je profesoricama koje su joj omogućile da prisustvuje jednom ovakvm času.
 
„Mislim da je ovaj čas bio veoma produktivan, upravo zbog toga što rijetko imamo priliku da budemo u kontaktu sa stvaraocem djela koji nam je obilježio djetinjstvo. Svima nam je bilo lijepo i voljeli bismo da ovakvih susreta ima što više“, kazala je Aleksandra.
 
I učenica trećeg razreda Vasilisa Milošević oduševljena je ovim literarnim časom.
 
„Ova posjeta mi je bila veoma interesantna jer smo do sada u školi učili samo o piscima na osnovu njihovih djela i na osnovu toga što nam jedna biografija može ponuditi. Ipak, ovo je bio interaktivan čas koji nam je, sigurna sam, svima dosta doprinio da saznamo kako sam pisac vidi svoje stvaranje i život. Svakako, mnogo zanimljivije nego sve što smo o njemu pročitali“, rekla je Vasilisa.
 
Ratković je kazao da je posjetio mnoge škole, naročito u Baru, ali da je ovo prvi put da učenici dolaze kod njega.
 
„Ovaj literarni čas bio je za mene veoma drag, nisam imao prilike da u rodnoj kući dočekujem ovoliko gostiju. To su bili vrlo pažljivi slušaoci, a ja sam im pričao mnogo o mnogo čemu što sam doživio upravo ovdje u mom rodnom selu. Najinteresantnije pitanje bilo je upravo o mom djetinjstvu. Svoje autobiografske priče sam objavio u mnogim knjigama i zato mi nije teško da se sada ponovo prisjećam svega toga kad me ovako učenici pitaju, o tome bih mogao još dugo da pričam. Imali su puno pitanja, a ja sam im, naravno, o svemu tome rado odgovarao, jer to je moj život i moje stvaranje“, objasnio je Ratković.
 
Po završetku časa, svi učenici su od Ratkovića dobili na poklon njegovu posljednju knjigu „Gusarska epopeja“, ali i bogato posluženje koje je pripremila njegova supruga Desa. Nakon što su se pozdravili sa domaćinom, gimnazijalci su otišli u obilazak Bara.
 

Milenko Ratković rođen je 1931. godine u Starom Baru. U svom rodnom mjestu završio je osnovnu školu i nižu gimnaziju, a Srednju ekonomsku školu učio je u Titogradu i Beogradu. Po završetku školovanja počeo je da se bavi novinarstvom. Njegova „Dioba Šunjine družine“ prva je knjiga za djecu u Crnoj Gori. Bio je prvi urednik „Titovog pionira“, urednik dječjih emisija Radija Crne Gore, autor dvije gramatike i 16 čitanki. Objavio je 86 knjiga.
 
Šezdesetih i sedamdesetih godna XX vijeka bio je najčešće objavljivani pisac u Jugoslaviji, samo „Politika“ je objavila čak 305 njegovih priča, po čemu je rekorder. Knjiga „Srna“ uvrštena je u lektiru za studente završnog stepena pedagoške akademije u Crnoj Gori i Srbiji, izbor priča „Igralište u parku“ je u lektiri za osnovnu školu u Crnoj Gori, a u novije vrijeme knjiga „Čamac za žabe“ je u lektiri za osnovnu školu u Srbiji. Dobitnik je „Oktoiha“ iako nije prosvjetni radnik, ali su sve njegove aktivnosti bile u sferi vaspitanja i obrazovanja. Osim toga, dobitnik je i „Zmajeve nagrade“ i prvi dobitnik nagrade „Stara maslina“.