Reportaže

Goran Gocić: Stara maslina

Allformen | 11:02:2017 | 14:34:01

Mr Goran Gocić, novinar i filmski kritičar, autor dugometražnih dokumentarnih filmova, dobitnik NIN-ove nagradu za književnost, autor je mini-eseja nazvanog “Stara maslina”, koji prenosimo u izvornoj verziji. 
 
STARA MASLINA

Čari mediteranske kuhinje su se raščule po svetu sredinom XX veka. Ali maslina, ta magična biljka, s ljudima je praktično oduvek. Na Mediteranu su počeli da je uzgajaju još pre sedam milenijuma. Obeležila je mitologiju, privredu i kuhinju svih naroda koji izlaze na Mediteransko more.
 
Mediteransko kulinarstvo zasniva se na maslinovom ulju, vinu i testu. Maslinu su Španci u XVI veku odneli u Ameriku, a iz Meksika uvezli paradajz. Tako su razmenili dva neizbežna sastojka buduće kuhinje. Sve s maslinovim uljem, belim lukom, paradajzom i vinom je po sebi ukusno. Ako se tome dodaju riba, meso, povrće, voće i začini iz mediteranskog regiona, čoveku više i ne treba.
 
Volim tešku aromu ulja od crnogorske masline. Sećam se malog beskraja maslinovih stabala zasađenih pod konac duž pustinjskih puteva Tunisa. I uživam u maslinjacima s Jadrana koji su locirani opasno blizu pučine i mirišu na raj.
 
Na stolu uvek imam sveže masline. Svakog dana točim maslinovo ulje u bar jedan obrok. Jednostavno volim taj ukus. Maslinovo ulje je blagotvorno. Imam, dakle, bar jednu dobru naviku. Možda je sve maslo mediteranskih predaka čije navike uskrsavaju iako se moja porodica odavno povukla u dubine Kontinenta.
 
Španci nisu zaslužni samo za širenje masline i paradajza. Skoro polovina svih stabala masline raste u Španiji. Možda je zato najveći španski pesnik Lorka pevao:
 
Lepotica pokazuje obline
pružajući se da uzbere masline
dok vetra se siva ruka
uvija oko njenog struka.
 
Grci su poznati po pravljenju maslinovog ulja još od antike. Jednom Grku po imenu Tales sugrađani su se rugali zbog njegovog siromaštva. «Ako tvrdiš da si tako mudar, o časni Talese, kako to da se ti još nisi obogatio?». Ovaj nije samo škrgutao zubima kao što većina radi kad ih suoče s tako podlim argumentima. Budući da je proučavao astronomiju – a preko nje poznavao i osnove meterologije – Tales je sračunao kada će biti bogata berba maslina. I još u zimu on podiže kredit i zakupi sve prese za maslinovo ulje u Miletu i Kiosu. Berba zaista i bi nesvakidašnje obilna. Tales – koji je tom prilikom usput patentirao i monopolističku privredu – zaradi pozamašnu sumu od iznajmljivanja presa. Tako je filozof zauvek zapušio usta zlobnicima.
 
Ovo se zbilo u VI veku pre naše ere. Ali maslina nije dugovečna samo kroz istoriju. Svako maslinovo drvo dugo odoleva vremenu. Ta biljka raste sporo; gajenje maslina nije za nestrpljive. Treba joj sedam godina pre nego što počne da rađa. Ali posle toga ju je teško zaustaviti. Ume da preživi vekove. U nekoliko verifikovanih slučajeva – jedan od njih je u Crnoj Gori, drugi na Brionima, treći na Malti – starost joj se meri milenijumima.
 
U Jerusalimu sam posetio Maslinsku goru. Maslinovog drveća na njoj skoro i nema: danas je to spržena golet. Getsimanski vrt (gad šmane na aramejskom doslovno znači presa za ulje) nalazio se u njenom podnožju. Niko ne zna tačno gde. Za svaki slučaj, posetio sam sve četiri pretpostavljene lokacije vrta koji je pohodio Isus s apostolima. Tu je započelo i njegovo stradanje. U bašti kraj Crkve svih naroda je nekoliko stabala maslina starih oko devetsto godina – vršnjaka Prvog krstaškog rata.
 

U gradu Baru, međutim, stoji najstarije stablo masline u Evropi – potiče još od vremena pre Hrista. A istorija Balkana jednako je burna kao ona Bliskog istoka. Stara maslina dočekala je i ispratila rimsku, bugarsku, vizantijsku, srpsku, venecijansku i tursku vojsku. Zub vremena i nevolje se na njemu vidi.
 
Stablo koje je preživelo vetrove, gromove, zadevice oko međe, dva požara, tuce ratova i isto toliko vladara, danas ipak svedoči o našoj postojanosti. Pod njim su se zaljubljeni venčavali, verni se molili, bolesni se nadali izlečenju. Mirila su se plemena zakleta na osvetu i rukovali se zavađeni Barani. Selo u kojem je Stara maslina zato je nazvano Mirovica.
 
Maslina nije nasumično izabrana da bude simbol mira. Oko nje se svi slažu. Pod njenom krošnjom su svi braća. Njenu plodnost i besmrtnost svi priželjkuju. A kad grančicu masline u kljunu ponese beli golub – za hrišćane simbol svetog duha – poruka ne može biti jasnija. Ko zna, možda se jednog dana pod Starom maslinom ujedine moji preci s majčine i oni s očeve strane.