Milovan iz Sutomora kaže da se rashlađuje klima uređajem, a na more zbog zdravstvenih problema ne ide.

“Rashlađujem se kod kuće klimom. Drugi vid rashlađivanja u ovom trenutku ne vidim. Inače rashlađujem se još od juna, kada su krenule visoke temperature. Tu je i redovno tuširanje. Ne idem na plažu zbog srčanih problema. Volio bih da to nadoknadim krajem avgusta, kada se temperature spuste”, kaže naš sagovornik.

Aldijana kaže da dosta teško funkcioniše pri ovim temperaturama.

“Ne može uveče normalno da se spava. Živim u stanu, klima pomaže, ali je pitanje koliko je zdrava. Upravo sada sam sa plaže, ali se nisam kupala, jer su talasi. More je jedan od načina kako se rashladiti u ovakvim danima. Po mojoj ocjeni, iako je vruće, more je još uvijek hladno”, dodaje naša sugrađanka.

Mišo Brnjada kaže da nema problema sa visokim temperaturama.

“Mi smo primorci, tako da dobro podnosimo ove temperature. Ovo je normalno. Malo klima, malo hladovina, tako da se snalazimo. Mora se ograničiti upotreba klasičnih izvora energije, termo centrale, nuklearne elektrane. Ja sam igrom slučaja 1981.godine radio diplomski rad na temu solarne energije. Još tada su naučnici predvidjeli globalno zagrijavanje zemlje. Međutim, kapital i profit igraju ključnu ulogu”, zaklučuje Brnjada.

Oni mlađi, utisak je, lakše podnose vrućine. Među njima je i Katarina.

“Zdravlje i mladost i dalje služe, tako da nema problema. Međutim, moramo da izrazimo zabrinutost zbog trenda globalnog zagrijavanja. Ne pridaje mu se mnogo pažnje. Ovim bi trebalo da se pozabavi svaka država na svijetu. Naučnici su dokazali da je ovo rastujući trend, a ništa ili vrlo malo se radi po tom pitanju. Klimu ne trpim, ali moram ponekada da je upalim. Trudim se da zamračim prostorije i napravim što više promaje. Sezonu, što se mene tiče, karakteriše rad, tako da slabo idem na more”, kaže naša sagovornica.

Klima uređaji kao najrasprotranjeniji vid rashlađivanja nekada nisu dovoljni, kaže Sonja iz Polja.

“Živim u stanu, imam veliku kvadraturu, tako da klima ponekada nije dovoljna. Zavisi i od toga koliko je sunce jako. Jedino osvježenje mi predstavlja kada pođem na more, koliko mi to obaveze dozvole”.

Oleg iz Ukrajine kaže da ne izlazi kada su najveće vrućine.

“Ne izlazim do 17 sati. Kući imam klimu, na poslu imam klimu, tako da se snalazim. Za mene je to dovoljno. Ne očekujem rashlađenje u narednim mjesecima, neka ljeto potraje”, poručuje Oleg.

Safet ima klimu, ali je rijetko koristi jer mu izaziva prehladu.

“Rijetko koristim klima uređaj. Imam i ventilator i to mi je praktično jedini način da se rashladim. Inače, vozim svugdje po Evropi, tako da pratim i meteo bilten. Prema onome što vidim, ovo vrijeme će potrajati. Na more kada stignem idem ujutro od pet do pola osam”, jasan je Safet.

Miloš kaže da se trudi da je što više u hladovini. Slabo izlazi napolje u najsunčanijem dijelu dana.

“Držim se hladovine, koliko god mogu, ne izlazim bez prijeke potrebe. Kada imam vremena pođem na neku od naših plaža. Ovi vremenski uslovi, ipak, više prijaju mlađima”, kaže Miloš.

Hana tvrdi da je pronašla “lijek” za vrućine.

“Kakva klima, kakvi ventilator. Najbolje se rashlađujem lepezom, od koje se ne odvajam”, otkriva Hana.

The post Anketa: Stanovnici Bara u borbi protiv visokih temperatura first appeared on BARinfo.

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfayStuVYbOH3EW9xkVB2lGnoaLo3osqfX6–jDLx1TKSwt1A/viewform , i time doprinesu kreiranju ovog dokumenta, ključnog za održiv i ravnomjeran razvoj grada i bolji kvalitet života svih u lokalnoj zajednici.

Učešćem u anketi, svi zainteresovani imaju priliku da iskažu svoje mišljenje o prioritetnim sferama razvoja, izazovima s kojima se suočavaju, kao i o mogućnostima za unapređenje kvaliteta živote, te da predlože svoje ideje i sugestije. Pitanja se odnose na oblasti saobaćajne infrastrukture, komunalnog reda, prostornog planiranja, dostupnosti sportske i rekreativne infrastrukture, zaštite životne sredine, obrazovanja, zapošljavanja, socijalne politike, kulturnog razvoja, turizma, bezbjednosti, zdravstvene zaštite i drugih sfera od javnog interesa.

Kroz ovako definisan participativan pristup i inkluziju javnosti, Opština Bar teži kreiranju vizije razvoja Bara koja će oslikavati realne potrebe lokalnog stanovništva, te biti rezultat dijaloga sa zajednicom i svim relevantim akterima, a koja će istovremeno biti bazirana na savremenim razvojnim trendovima i principima održivosti.

Anketa je otvorena do 8. septembra, a link za istu dostupan je i na zvaničnom sajtu Opštine Bar www.bar.me

The post Anketa za građane – Zajedno planiramo strateški razvoj opštine Bar first appeared on BARinfo.