Kroz komunikaciju sa istaknutim stručnjacima iz teorije i prakse, studenti i ostala zainteresovana javnost upoznali su se sa temom koja je veoma značajna za Opštinu Bar, ali i cijelu Crnu Goru. Predavači su bili Tamara Spasojević – predsjednica Osnovnog suda u Baru (“Nedozvoljena trgovina”), dr Deda Đelović – pomoćnik izvršnog direktora u AD “Luka Bar” (“Međunarodni transport roba”) i prof. dr Đuro Đurić – predavač i nosilac katedre za studijski program “Pravo” na Fakultetu za poslovnu ekonomiju i pravo Bar (“Pregovarano rješavanje sporova u međunarodnom privrednom pravu”). Moderator skupa je bio Stefan Đurić – sekretar i saradnik u nastavi na FPEP. Fakultetu za poslovnu ekonomiju i pravo Bar

Predsjednica Osnovnog suda u Baru Tamara Spasojević, istakla je kako je tema bila “vrlo aktuelna, o čemu govori i velika posjećenost predavanju, i zainteresovanost učesnika koja se ogledala u interaktivnoj diskusiji”.

Veoma značajan aspekt predavanja, pored interaktivnosti, ogledao se upravo u spoju teorije i prakse koja je garant za kvalitetan razvoj znanja i vještina iz oblasti koja se obrađuje.

“Koncept skupa je pažljivo definisan i vrlo uspješno realizovan, što svoj vrlo vidljivi iskaz ima u velikom  boju prisutnih studenata, ali i brojnih predstavnika stručne i akademske zajednice. Kao posebno važan detalj, naglasio bih interesantnu diskusiju koja je vođena nakon uvodnih izlaganja. Moje izlaganje bilo je vezano za složenu ulogu koju morske luke imaju u međunarodnoj trgovini roba. Bio sam u poziciji da  kroz odgovore na pitanja dodatno ukažem na neke od brojnih rizika sa kojima se suočavaju luke i savremene trendove razvoja luka, kako globalno, tako i na primjeru Luke Bar”, rekao je prof. dr Deda Đelović.

Organizatori su najavili organizovanje predavanja na druge teme koje su u fokusu razvoja Opštine Bar.

The post Predavanje na FPEP o perspektivama međunarodne trgovine sa aspektom na pravnu regulativu first appeared on BARinfo.

Projekat NVU „Sua Sponte“ –  „IPA Skener“ dobio je ove godine podršku na opštinskom konkursu za podršku projekata nevladinih organizacija. Cilj je, kako je istakao Petrić, da se barska javnost bliže upozna sa IPA projektima, mogućnostima koje nude, ali i procedurama koje je neophodno ispoštovati.

Kancelarija za upravljanje projektima i za međunarodne odnose u Opštini Bar ima zapažene rezultate na ovom polju. Ana Živanović je svoje izlaganje započela objašnjenjem zašto su IPA projekti važni opštini.

„Na taj način, prije svega, možemo da finansiramo prioritete, koji su bitni, a za koje nisu predviđena sredstva u redovnom budžetu. Tako dobijamo i prenosimo iskustva iz evropskih zemalja, jer posebno u projektima prekogranične saradnje, imamo partnere koji su iz zemalja Evropske unije. Jedan od primjera uspješnog partnerstva je sa tvrđavom kulture Šibenik. Oni su od svojih tvrđava napravili ozbiljne kulturne lokacije. Sa njima imamo jako dobru saradnji i njihova iskustva smo primijenili kod nas, u Starom gradu,“ istakla je Živanović.

Ona je objasnila da se tačno zna koliko projekat traje i kada moraju da se završe aktivnosti, tako da nema odlaganja, niti pomjeranja za budući period.

„Postoji niz stvari zbog čega su projekti važni, a dobra su priprema za one fondove koji će nam biti dostupni kada budemo ušli u EU. Pogledajmo primjer Hrvatske, oni su izgradili kompletnu infrastrukturu iz tih fondova, a ti se projekti sprovode slično kao ovi mali projekti, koji su nama dostupni, iz manjih fondova,“ objasnila je Živanović. Ona je dodala da je od 2018. godine od EU Opština Bar  dobila 1,3 miliona eura na ime projekata.

„Četiri projekta su završena, o njima se dosta govorilo u medijima: Cross Border roll, Eco vine goals, Fortitude i Day care centar. Cross Border roll, prvi projekat koji smo sproveli u ovoj fazi IPA 2, bio je jedan od najbolje sprovedenih projekata i na osnovu toga dobili smo dodatna sredstva da radimo rekapitulaciju tog projekta, što smo odradili ove godine u januaru. Fortitude je predstavljen kao jedan od najuspješnijih projekata na programu INTERREG: Hrvatska, BiH i Crna Gora. On je predstavljen i na lansiranju ‘Nove perspektive IPA 3’. Opština Bar trenutno sprovodi dva velika projekta u okviru programa Prekogranične saradnje Crna Gora – Albanija i jedan projekat u okviru programa Prekogranične saradnje Crna Gora – Kosovo. Dva ta projekta se odvijaju u Starom gradu i tiču se obnove kulturne baštine i zapravo su nastavak projekta Fortitude. Treći projekat koji sprovodimo je iz oblasti zaštite životne sredine. Radi se o projektu koji se bavi ranom detekcijom šumskih požara i u okviru njega ćemo nabaviti vrijednu opremu. Tu je i jedan mali projekat Romacted, koji finansira Savjet Evrope, koji se sada sprovodi i biće završen do kraja jeseni“, kazala je Živanović.

Na panelu je istaknuto da svaki od ovih projekata nudi mogućnost razmišljanja o tzv. follow up-u, odnosno „ostavljaju se otvorena vrata da ono što je urađeno bude nadgrađeno, uz novu finansijsku pomoć i, eventualno, nove partnere“.

Dr Deda Đelović dao je sažeti presjek aktivnosti koje je Luka Bar do sada uradila na ovom planu. On je predstavio i svoje kolege – Dragana Šćekića, direktora Sektora za razvoj i Iliju Milića, referenta za rad na međunarodnim projektima.

„Luka Bar već duži niz godina radi u polju međunarodnih projekata. Krenuo bih od najvažnijeg, da smo rad na međunarodnim projektima koncipirali tako da je to dio redovnih aktivnosti u Luci, da ne bude strano tijelo koje će biti problem sistemu, nego da bude dio aktivnosti i proces koji će svojim rezultatima davati doprinos kontinuiranom unapređenju sistema. Nama je prvi cilj bio da kroz rad na međunarodnim projektima razvijamo kadrove. Gledajući iz ove perspektive, mislim da smo u tome uspjeli, sada imamo cjelinu, koja je specijalizovana za rad na međunarodnim projektima, koju vodi Rade Stanišić. Kolega Milić je u toj cjelini, kao i još dvije koleginice. Njihov rad i kapacitet izgrađen je na optimalnom nivou i omogućava da Luka održi kontinuitet i stalno u tom domenu razvija svoje aktivnosti“, istakao je Đelović.

On je kazao da je do sada realizovano više od 30 projekata, u različitim programima i veoma širokom dijapazonu programa.

„Ta činjenica da smo učestvovali u toliko raznorodnim programima je odraz kvaliteta rada koleginica i kolega koji se time bave, jer su uspjeli da se tim različitim zahtjevima prilagode, odgovore na pravi način i dobiju rezultate, koji su neosporni,“ istakao je on. On je podsjetio da je Luka Bar, u trilateralnom programu Albanija-Crna Gora-Italija, imala projekat u kome je vodeći partner, prošla sve faze evaluacije i projekat uspješno privodi kraju. On je istakao da je poenta, i prvi cilj, stvaranje kadrova, optimalno ostvarena „imamo kadrove, imamo cilj, sistem podržava te aktivnosti“, kazao je Đelović, koji je dodatno objasnio koji su bili pravci djelovanja u okviru međunarodnih projekata.

„U okviru projekata smo uradili nekoliko jako bitnih strateških programskih dokumenata, koji su bitni za razvoj Luke kao cjeline: Strategiju razvoja različitih terminala u Luci, Strategiju razvoja informacionog sistema Luke i jedan jako vrijedan dokument – Studija integracije subjekata transportnog sistema u Luci, kao i Plan razvoja zelene Luke, koji je sveobuhvatni plan kako bi se Luka kretala ka ciljevima održivog razvoja. Bez ambicijada kažem da smo tu dostigli optimum, definitivno nam je to baza za aktivnosti koje moramo realizovati. Druga grupa aktivnosti koje su finansirane kroz projekte je bitna jer ima vidljivu formu, odnosno dio vezan za nabavku opreme različitih kategorija, počevši od lučke mehanizacije pa do zadnje, nabavke hibridnog autobusa. Treća grupa aktivnosti, koja je posljednjih nekoliko godina u fokusu, jesu ulaganja, kroz međunarodne projekte, u razvoj lučkog informacionog sistema. U tom dijelu smo napravili korak dalje, nismo se zadržali samo na razvoju onoga što su interne potrebe Luke, nego smo razvili nekoliko modula tzv. Port comunity sistema, koji uvezuje Luku sa svim akterima lučkog poslovanja. Na taj način smo, iako smo u tu aktivnost krenuli prije 7-8 godina, napravili bazu ovog projekta koji vodi Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja Lukama Maritime single window i koji će biti završen s proljeća naredne godine. S obzirom da je naš sistem godinama unapređivan, to će veoma lako biti moguće inkorporirati i povezati sa ovim projektom, koji na nivou Crne Gore treba da unaprijedi informacione tokove u domenu pomorstva. Komponenta koja sve ovo uvezuje i prožima, efekat rada na međunarodnim projektima, jeste povezivanje sa lukama koje učestvuju u tim projektima. Mi smo, zahvaljujući tim projektima napravili još neke dodatne, čvršće veze i komunikaciju sa tim lukama“, objasnio je Đelović.

On smatra da je na taj način stvorena mreža kontakata pouzdana osnova da budući period treba gledati sa optimizmom, a Luka Bar spremna čeka buduće programe koji će Crnoj Gori biti dostupni.

Predrag Janković, vjerovatno najiskusniji projekt menadžer za IPA projekte u Crnoj Gori, istakao je da cijeni radionice na temu povezivanja i razmjene iskustava. Siguran je da je preko projekata na kojima je radio investirano preko dvadeset miliona eura.

„Ali nije poenta u tome. Ono što su kolege već rekli, pored vještina koje treba da posjeduju, bilo institucije koje se bave time, bilo privredni ili javni sektor, što se tiče upravljanja projektima, jako je bitno povezivanje, ne samo da bi bili partneri na projektu, nego upravo kako je kolega Đelović rekao, da pratimo trendove razvoja i šta su najbolje prakse, kako u okruženju tako i na svjetskom tržištu i kako da povučemo sredstva za neke ideje. Ne da kaskamo za drugima, nego da budemo vrlo brzo među liderima. Zato su bitne strategije i analize, koje nam kažu kako dalje, u sljedećih nekoliko godina, da ne bi bilo ad hock aktivnosti. Sa aspekta IPA mehanizama za predpristupnu podršku Crnoj Gori, sada smo u početnoj fazi tzv. IPA 3. To je treća finansijska alokacija predpristupnih sredstava. Pošto Brisel to planira u terminima od sedam godina, tako IPA 3 obuhvata period 2021-2027, a tri godine nakon toga treba da se završe aplikacije. Na osnovu iskustva, istakao je da je jako bitno ‘da ne budemo pasivni posmatrači’, da čekamo da poziv izađe da apliciramo, nego da probamo da imamo proaktivnu ulogu, koliko je to moguće, sa lokalnog nivoa, u fazi programiranja tih pomoći, da dobijemo da se u tim prioritetima, u tim specifičnim ciljevima, nađu stvari koje su nama realno potrebne“, zaključio je Janković.

The post Efekti IPA projekata vidljivi u Baru first appeared on BARinfo.