Kako je navela Čabarkapa, status ovog predmeta mora biti usklađen sa evropskim okvirom obrazovanja za demokratsko građanstvo, dok njegova realizacija treba da se zasniva na obaveznoj, participativnoj i iskustvenoj nastavi. Građansko obrazovanje, poručila je, mora biti put ka formiranju odgovornog, empatičnog, slobodnog i aktivnog građanina.

Đurovićev akcioni dokument objedinjuje preporuke nastale kroz širok konsultativni proces sa učenicima osnovnih i srednjih škola, nastavnicima, roditeljima, akademskom zajednicom i organizacijama civilnog društva. Dokument se nadovezuje na početnu studiju o trenutnom stanju u oblasti građanskog obrazovanja i ljudskih prava, koju su ranije izradili profesori Sava Kovačević i Miroslav Minić.

Prema porukama iz Akcionog plana, sve konsultovane grupe saglasne su da predmet mora imati status obaveznog u formalnom obrazovanju. Dokument adresira konkretne korake za unapređenje kurikuluma, modela izvođenja nastave i kompetencija nastavnika.

Posebno se naglašava da učenje mora biti zasnovano na učešću, istraživanju i iskustvu, a podržano od institucija, medija, civilnog sektora i međunarodnih organizacija. Takav pristup učenicima omogućava sticanje praktičnih znanja i vještina, od rješavanja lokalnih problema do volontiranja i sprovođenja projekata, čime se građanske kompetencije mladih prenose iz teorije u praksu.

The post Akcioni plan profesora Neđeljka Đurovića za jače građansko obrazovanje first appeared on BARinfo.