Organizatori su izdavačka kuća “Preporod” i NU “Život i zdravlje”.

Teme predavanja su  “Talas emocija, kako plivati a ne potonuti?”, “Mentalno zdravlje – koraci ka jačem umu i mirnijem srcu” i “Kada čežnja ostane gladna.

Nikola Grujić je master psiholog, profesor i dugogodišnji je direktor gimnazije u Novom Sadu. Uža specijalnost mu je mentalno zdravlje pojedinca, a na tu temu održao je više od stotinu predavanja širom regiona.

The post Vikend predavanja: Put ka unutrašnjem miru u hotelu Princess first appeared on BARinfo.

Više od 20 miliona ljudi trenutno živi u krajnjem siromaštvu, a trend rasta tog broja se nastavlja. Nalazi koje je prikupila Organizacija za industrijski razvoj Ujedinjenih nacija (UNIDO), ukazuju da je COVID-19 doveo do ozbiljnog pada ljudskog razvoja, po prvi put od 1990. godine. Njihovo ispitivanje otkriva da trenutnoj globalnoj slici nedostaje socijalno-ekonomski razvoj. Ova pitanja i izazovi direktno utiču na psihologiju pojedinca i dovode do gubitka psihološke održivosti. Konkretno, imajući u vidu rizike koji utiču na populaciju, slučajevi mentalnih kriza su sve češći. Kao rezultat toga što su ljudi ograničeni na svoje domove, pri čemu im se nameće i zahtijeva samoizolacija, postoji velika šansa da ranjiviji među nama budu teško psihološki pogođeni. Osim toga, situaciju otežava i nedostatak tačnih smjernica ili tretmana.

Kada se ne obezbijede resursi za upravljanje blagostanjem ljudi, situacija se, uključujući mjere za spriječavanje pandemije, preoblikuje i utiče na psihološko zdravlje. Postupci vlasti i kriterijumi upravljanja za regulisanje pandemije, su van kontrole ljudi, pri čemu negativno utiču na prehrambene navike, vježbanje, učenje i druge aktivnosti. Kao rezultat toga, ljudi opažaju negativan uticaj na svoj um, a održivost mentalnog zdravlja je oštećena.

Društveno udaljavanje, samoizolacija, ograničeni sastanci i nedostatak interakcije, imaju direktan uticaj na ekonomiju i mentalno zdravlje. Mnoge zemlje se suočavaju sa smanjenjem projektovanog obima globalne trgovine i izvoza. Psihološka održivost uključuje spajanje političkih perspektiva, humanog razvoja i ekonomskih aspekata, a COVID-19 je i te kako imao uticaj na ta tri aspekta. Ograničenja potrošača u mogućnosti da kupuju, na kraju rezultiraju ekonomskim padom.

U prošlosti smo se suočili sa nekoliko epidemija i one su, takođe, imale uticaj na socio-ekonomsku ravnotežu. Pandemija je zahvatila sve vrste preduzeća, sveukupni haos imaće dugoročni efekat na globalizaciju, jer su svi privatni i javni sektori pod njegovim uticajem. Ranije su velike kompanije imale ciljeve usredsređene isključivo na finansijsku dobit. Moćnije vlade, kao i oni koji posjeduju velike konglomeracije, treba da shvate da će ukupan kvalitet života biti ugrožen ukoliko ne budemo radili zajedno, jer to je jedini način da izađemo kao pobjednici. Nakon više od godinu, od kada je počela pandemija, jasno se pokazalo koliko su naši sistemi krhki i da ni jedna zemlja ne može sama da se suoči sa ovako teškom krizom. Potreban je ciljani i saradnički pristup. 

The post Iz ugla psihologa: Koliko ekonomska kriza, koju je uslovila pandemija, utiče na mentalno zdravlje first appeared on BARinfo.