Razgovor sa autorom vodila je PR JU Kulturni centar i „Barskog ljetopisa“ Nikoleta Dabanović koja je otvorila niz tema o nastanku knjige, ljudima koji su bili inspiracija i značaju očuvanja barske usmene baštine. Govorilo se o razvoju serijala, pri čemu je Vujović istakao da se peta knjiga razlikuje od prethodnih po bogatijoj fotografskoj opremi i luksuznijem grafičkom izdanju, ali da zadržava isti koncept koji se odnosi na čuvanje autentičnih barskih priča. Autor je objasnio da je, kako nikoga ne bi povrijedio, u pojedinim slučajevima mijenjao imena protagonista, dok je zadržavao identitete onih koji su ostavili pozitivan trag u gradu. Govorio je i o vrijednostima po kojima je Bar prepoznatljiv, prije svega o međusobnom poštovanju i suživotu, podsjećajući na anegdote o Mikiju Mašanoviću, Omeru Mustafiću, Radu Ivanoviću, Momu Krivokapiću i drugima. Sa sinoćnje promocije je potekla i ideja da dio „Barskih priča“ jednog dana preraste u pozorišni komad, filmsku priču ili roman inspirisan legendarnim barskim likovima.

Govoreći o odabiru priča za petu knjigu, istakao je da nije slijedio stroga pravila, već sopstveni osjećaj.

„Nije bilo jednostavno, u svakoj od četiri knjige ‘Barske priče’ je oko 140 do 150 priča, birao sam one koje su se meni dopale, imao sam tu privilegiju pošto sam autor, da ih uvrstim u knjigu i mislim da je odlična. Drago mi je što je luksuzna, prije svega papir izvanredan, fotografije u boji Bara iz 21. vijeka, Sergeja Zabijaka, majstora fotografije, tako da je sve ‘skockano’. Zadovoljan sam i knjigom i kako je izgledalo ovo veče“, kazao je Vujović.

Na pitanje o značaju „Barskih priča“ kao svojevrsnog zapisa o gradu i njegovim ljudima, odgovorio je da su upravo usmena predanja bila njihovo najvažnije polazište.

„Profesor Tihomir Brajović je u predgovoru napisao da ove priče izgledaju kao da su ispričane ’iz glave cijelog naroda’. Često mi se dešava da u društvu slušam kako drugi prepričavaju moje priče, malo ih dopune ili izmijene. To znači da se, ne bih rekao prenose ’s koljena na koljeno’, ali zaživjele su među ljudima dobijajući neku drugu dimenziju. Pričali su mi neki mudri ljudi one ozbiljne priče, a neki zanimljivi, duhoviti, barski šarmeri one duhovite priče. Meni je bilo lijepo da slušam te duhovite Barane, volio sam da se družim s njima, ali sam bio miran, prilježan, bilježio sam sve što kažu stari Barani. Najzaslužniji za nastajanje “Barskih priča” jeste Čedomir Čedo Ratković, kao i Dimitrije Mitar Pavlović, pa onda Vladimir Vlado Lukšić, koji mi je sugerisao da se nikako ne zaustavljam na jednoj knjizi. Mnogo priča dali su mi prijatelji sa šaha Jusuf Kalamperović, Ljubo Živković, Maksim Lutovac, pa Mujo Kalamperović, kome sam i posvetio drugu knjigu, nešto sam preuzeo iz knjiga i sa sajtova Milenka Ratkovića, Željka Milovića, Ilije Vukotića, a svoj udio u kreiranju „Barskih priča“ dali su i mnogi drugi Barani”, kazao je autor.

Osvrćući se na gotovo četiri decenije provedene uz „Barski ljetopis“, Vujović je kazao da mu je ovogodišnja uloga stručnog saradnika za izbor književnih programa predstavljala poseban izazov.

„Želja mi je bila da književne večeri ne budu klasične promocije već zanimljivi razgovori koji će publici ostati u sjećanju, da ljudi ponesu neku misao ili anegdotu kući. To smo, vjerujem, pokazali već na susretu Enesa Halilovića i Ante Tomića jer kada razgovaraju dobri pisci, ne treba im scenario, dovoljno je da razgovor krene svojim tokom“, istakao je Vujović.

Veče je simbolično otvoreno pjesmom „Besame Mucho“, najemitovanijom numerom u kultnoj emisiji „Promenada četvrtkom“, koju je Milan Vujović uređivao i vodio na Radio Baru, tokom svoje dugogodišnje karijere novinara i urednika. Prisjećajući se tog perioda, autor je kazao da su upravo iz radijskih dana nastale mnoge priče koje su kasnije našle mjesto u njegovim knjigama. Istakao je da Radio Bar ne pamti samo po ljudima i pričama, već i po pjesmama i mirisima.

„U staroj baraci to su bili mirisi drveta, ustajalog itisona i čoje u studiju. U ’Agavi’ miris skupocjenih parfema koleginice Senke Pešalj, a u sadašnjem prostoru, miris Rajine kafe. To su sitnice koje ostaju u čovjeku jednako snažno kao i priče“, zaključio je Vujović.

Za razliku od prethodnih godina, kada je u bARS večeri publiku tradicionalno uvodio selektor Željko Milović, ovogodišnje izdanje otvorila je mlada barska glumica Elena Tomanović, koja je uz sjajno izvođenje „Besamemucho“ Leonarda Koena na početku, otpjevala i „Ostala si uvijek ista“ Miša Kovača. 

„To je uvijek i bila ideja vodilja bARS-a, da bude drugačiji, da ne pliva u takozvanoj srednjoj struji, da promoviše urbano kulturno-umjetničko stvaralaštvo Barana, njeguje kulturu sjećanja i pokaže gostima kakav je naš grad. To je segment „Ljetopisa“ koji, da kažemo tako, igra na kartu snažne nostalgije i lokalnog identiteta. Bars ove sezone nudi tri promocije knjiga, jednu promociju CD-a, četiri izložbe, od čega jednu sa performansom, dva koncerta i jedno veče muzičkih spotova i sve to na šest barskih lokacija. I nekako je i bilo najprirodnije da segment posvećen Baru i Baranima, započnemo barskim pričama i gimnastikom duha koja je svojstvena ovom prostoru između slatke i slane vode. Te priče jesu Bar. I to Bar kojeg su stvarali oni koji su drugačije živjeli nego mi danas. Autor ih je prikupio i ostavio za one što dolaze za nama“, kazala je Tomanović.

Kraj večeri obilježio je nastup čuvenog barskog i crnogorskog muzičara, Vujovićevog prijatelja Omera Hodžića i interpretatorke zabavne i narodne muzike Seke Tomičić.

The post Barske priče Milana Vujovića otvorile bARS first appeared on BARinfo.