Ova jedinstvena pečurka nije samo delikates na trpezi, već i dio lokalne tradicije i takmičarskog duha.

U ranim jutarnjim časovima, mještani Krajine kreću put listopadnih šuma. Njihove staze vode ispod starih kestena i hrastova – tamo gdje “carica” najradije niče.  Berba je za mnoge više od potrebe – postala je nepisano takmičenje: ko će ujutru ubrati više?

Pečurka „carica“ u početku ima jajasti oblik. Kada naraste, njen šešir dostiže prečnik od oko 15 centimetara i tada dobija karakterističnu boju – sjajnu, narandžastu, poput zrele japanske jabuke. Miris joj je izuzetno prijatan, a ukus,  kažu gurmani – skoro neprevaziđen.

„Malo je pečurki koje su ovako mesnate i punog ukusa”  kažu lokalni poznavaoci.  „Carica“ se na zapadu smatra vrhunskim delikatesom, mnogi je svrstavaju odmah  poslije tartufa, a slično mišljenje imaju i Krajinjani.

Iako Krajina obiluje brojnim vrstama pečuraka, mještani najčešće beru upravo „caricu“. Ipak, važno je napomenuti  –  nikada ne berite pečurke ako niste sigurni o kojoj se vrsti radi.

Carski recept iz Krajine:

Priprema ove pečurke je jednostavna i brza. Mještani je spremaju na sljedeći način: Pečurke se očiste, operu i prosuše (nikako se ne ljušte!), zatim stave na zagrijano maslinovo ulje. Nakon jednog do tri minuta se okrenu na drugu stranu i lagano posole morskom solju. Rezultat je – pun pogodak za svako nepce.

 Zanimljivo je da su carske pečurke  bile omiljene i na dvorovima antičkog Rima.,

”Rimski imperator Klaudije bio je poznat po ljubavi prema ovim pečurkama– ljubavi koja mu je, kako legenda kaže, došla glave. Njegova žena Agripina poslužila mu je upravo ovu pečurku, začinjenu otrovom.”

Samo da se zna – „carica“ nije otrovna, ali je u pogrešnim rukama, očigledno, i carska gozba mogla biti smrtonosna.

The post Dar prirode sa ukusom carske trpeze ili koliko zapravo poznajemo prirodna blaga naših krajeva? first appeared on BARinfo.