U Narodnoj biblioteci i čitaonici „Ivo Vučković“, sinoć je održana promocija knjige „Putešestvija po zemlji…koja više ne postoji-Knjiga 1, linija Beograd-Bar“, francuskog autora Žan Fransoa Galtua. U pitanju je dvojezični ( srpsko-francuski ) putopis ispričan „kroz prozor“ čuvenog voza Beograd-Bar, koji je objavila izdavačka kuća Sumatra. Razgovor sa autorom knjige je vodio dr Miloš Avramović iz Herceg Novog, koji je i i prevodilac ovog izdanja.
Na početku večeri Žan Fransoa Galtu je kazao da on voli Bar i da se srećan što je tu. Proveo je tridesetak godina putujući i pišući o arapskom svijetu. Počeo je da putuje po Balkanu zahvaljujući jednoj ženi.
„Generalno kada radim na ovakvoj vrsti projekta, ne volim da se dokumentujem prije nego što ga pokrenem tj. da čitam dokumentaciju o nekom podneblju. Moram da kažem da prvo osmotrim kartu te regije da bih se upoznao sa organizacijom samog terena, tačnije teritorije koju posjećujem. Volim da pustim da me nakon toga moja osjećaji i utisci vode. To je jako dobro zato što moja koautorka Suzana Jo, koja je napisala nekoliko knjiga putopisa i njen način rada je isti kao moj, ne traži dokumentaciju prije samog projekta, čak ni fotografije. Naš posao je da pustimo da okolina kroz koju prolazimo izvrši uticaj na nas. Mi smo zamislili da projekat bude jedna serija putopisa – projekat koji se tiče putešestvija u zemlji koja više ne postoji. Ideja je bila da se prošetamo kroz ovu regiju, da vidimo šta sve ima i da upoznamo ljude, odlučili smo se da krenemo na taj put iz Beograda vozom. Čim smo došli u Bar uputili smo se odmah ka moru, smješteni smo bili u blizini mora, a kad smo se ujutro probudili vidjeli smo luku, kuće, palme, a nismo znali da iza svega toga ima Stari grad i nismo tamo otišli. Ilustratorka Suzana i ja smo decenije svog života proveli van granica naše zemlje. Ona crta i ilustruje čitavo putovanje“, ispričao je autor Žan Fransoa Galtu.
Na pitanje odakle fascinacija vozovima, autor objašnjava:
„Ne znam odakle dolazi opsesija vozovima, možete odraditi psihoanalizu moje ličnosti. Kada sam bio mali, živio sam blizu jedne željezničke stanice, moja prabaka, koja me ponekad čuvala, često me je vodila da gledam kako vozovi prolaze. Tu je bilo teretnih, putničkih vozova, to je bila jedna velika stanica i to su bili prvi vozovi sa kojima sam se ja susreo. Kasnije kada sam bio malo veći, često sam putovao vozom na školske kampove. Smatram da je to civilizovano prevozno sredstvo. Tako bih ga opisao – sjedimo, udobno je, možemo da hodamo, jedemo, pijemo, da pravimo žurku, slušamo muziku… Divim se i gajim jedno veliko poštovanje prema ljudima, odnosno, radnicima koji su proveli svoje živote gradeći šine i sve te vozne linije, ne samo ovdje, već svuda u svijetu i smatram da su sve one umjetnička djela“, kazao je putopisac.
On je najavio je nastavak ove knjige, i da će sljedeći tom ovog djela početi iz Herceg Novog, ali da je teško tačno reći kada će ugledati svijetlost dana. Njihov cilj je da nastavak knjige bude spreman za neki naredni sajam knjiga, a prije toga moraju da se odrade tehničke stvari, zato što će putovati kroz zemlje koje više ne koriste ćirilicu.
Žan Fransoa Galtu učestvovao je u organizaciji naučnih i stručnih projekata na Srednjem istoku, i Sjevernoj Africi i u Evropi. Predavao je interkulturne odnose na Univerzitetu u Tuluzu, od 2003. do 2012. godine. U potpunosti se posvetio i pisanju i ljeta 2019. godine objavio svoj prvi roman „Stolica“, a 2023. objavljuje putopis „Putešestvija po zemlji…koja više ne postoji,:Knjiga 1, linija Beograd-Bar“.
