Muški odbojkaški klub “Galeb” postoji od 2006. godine, iz sezone u sezonu bilježi sjajne rezultate, pa ne čudi masovnost polaznika koji treniraju pod budnim okom i uz posvećenost i stručnost Vlada Jovanovića.
“Od osnivanja, pa sve do ove godine bili smo zajedno sa našim ženskim klubom, a od skoro smo samostalni. Masovnost je naša najveća vrlina, pa tako u ‘Galebu’ trenira oko 80 dječaka u svim uzrasnim kategorijama. Štaviše, mislim da smo jedini klub u Crnoj Gori koji ima sve selekcije – od šestogodišnjaka do seniorskog sastava. Klub smo u kome treniraju isključivo Barani. Mislim da je i to naša prednost, posebno ako napravimo paralelu sa centrima odbojke, kao što su Podgorica i Nikšić. Praktično, nemamo više mjesta za upis novih članova”, kaže Jovanović.
Novi kapiten Barana u predstojećoj sezoni biće Vasilije Božović, koji se za odbojku odlučio po nagovoru dva prijatelja.
“Krenuo sam dosta kasno, u oktobru će biti tri godine, ali sam zavolio ovaj sport i pronašao se u njemu. Za kadetsku selekciju sam bio na širem spisku. Zadovoljan sam uslovima u klubu i čast je biti kapiten ovakvog tima”, kategoričan je Božović.
Da bi se naučili svi koraci u ovom sportu važno je, naglašava šef struke, što ranije početi.
“Najbolji uzrast je šest ili sedam godina. Početak treniranja odbojke u tim godinama, u startu ne znači isključivo učenje ovog sporta. Prvo radimo na koordinaciji pokreta, atletskoj spretnosti, brzini… Tu su naše ‘Šumice’ presudne. Potom, nešto kasnije, ako se dijete odluči za odbojku, krećemo u trenažni proces. Vrlo je teško raditi ako se upišu stariji dječaci. Ali, ako je neko uporan i ima talenta, sve se postigne. Odbojka, nažalost, nije toliko popularna. Problem je to i u drugim gradovima. Međutim, mi smo odradili dosta na popularizaciji ovog sporta u Baru, pa s tim više nemamo problema. Bar je iznjedrio veliki broj talenata koji se sada nalaze u drugim klubovima, kako u zemlji, tako i inostranstvu”, dodaje Jovanović.
U kljubu se radi dosta, a zahvaljujući sponzorima i Opštini Bar, dosta se i putuje i igraju se razni turniri.
“Kod nas momci koji imaju po petnaest, šesnaest godina već stasavaju za seniorski sastav, iako to nije slučaj sa ostalim klubovima. Tako da oni, kada pođu na neki od turnira u okruženju, dominiraju u odnosu na svoje vršnjake”, ponosan je Jovanović.
Talentovani Vasilije nije u početku mislio da će se pronaći u ovom sportu.
“Ipak, da budem iskren vidio sam da mogu da se ‘probijem’. Kada sam već prve godine dobio poziv za kadetsku reprezentaciju za Evropsko prvenstvo, bilo mi je jasno da sam zaista dobar. Ipak, moram istaći da mi je mnogo milije da sam u klubu, jer tu poznajem sve momke, ali je velika čast i privilegija nastupati za reprezentaciju”, iskren je Božović.
Svi momci od 2007. do 2009. godišta su u reprezentaciji, ili su na pragu tog uspjeha.
“Drago mi je da vidim da naši momci napreduju i radujem se svakom njihovom uspjehu. U Hrvatsku je otišlo nekoliko naših igrača – od Petrovića do Cimbaljevića, Božović je u Americi. Najveći problem je osipanje kada dođu vremena za studiranje, ili poziv nekog drugog kluba. Ali, mi im ne pravimo nikakav problem”, kaže Jovanović.
MOK “Galeb” je poznat i po tome što ne pravi pauzu između sezona.
Najviše treniramo ljeti, imamo i po dva treninga dnevno. U avgustu odlazimo na pripreme u Kosjerić. Ove godine nam se renovira sala, ali će ona zasijati u punom sjaju za godinu. Drago mi je što brojni momci koji, možda, ne uspiju da se profesionalno bave odbojkom, nađu sebe u ovom sportu kao treneri ili sudije. Prezadovoljni smo rezultatima. Ove godine će biti sedam timova, jako mlada liga i vjerujem da će biti uzbudljivo. Iako smo najmlađa ekipa u ligi, ubijeđen sam da rezultati neće izostati”, zaključuje Jovanović.
