Državni reprezentativci u praktičnom streljaštvu, članovi KPS “Rumija” iz Bara Senad Vulić i Milan Madžar, ove jeseni nastupiće na Svjetskom prvenstvu (SP) u ovoj sportskoj disciplini u Južnoafričkoj republici (JAR). Tim povodom, bili su gosti Promenade četvrtkom Radio Bara, u kojoj su predstavili i takmičenje i svoje takmičarske ambicije, ali, i ovaj slabo poznati sport. 

RB/BI: Molim vas da nam kažete o kakvom se to zapravo takmičenju radi?

Vulić: “Radi se o Svjetskom prvenstvu u praktičnom streljaštu koje se održava u JAR od 13. do 29. septembra, biće ukupno oko 1600 takmičara u više divizija i više kategorija. Naša država ove godine ima devet predstavnika, između ostalog nas dvojicu iz Bara”.

RB/BI: Šta u vašem sportu znači pojam divizija?

Madžar: “Praktično streljaštvo je sport koji baš i nije previše poznat narodu, ali, generalno postoji 7-8 divizija-kategorija. Divizija Produkcija podrazumijeva streljaštvo fabričkim pištoljima na kojima nema nikakvih dorada. Tu je i Standard divizija, u kojoj mogu da učestvuju pištolji koji su jačeg kalibra, 40, koji su malo drugačije dizajnirani. Pored toga, postoje još neke divizije sa optičkim nišanima, pa Open divizija u kojoj je dozvoljeno sve, može da se na pištolj dogradi sve što se može. Tu je i  divizija Klasik, to su neki stari pištolji sa jednorednim okvirima, pa čak i revolveri, koji kod nas nisu baš nešto previše zastupljeni, ali u svijetu jesu,  kad smo bili na SP na Tajlandu bilo je mnogo tih revolveraša na takmičenju”.

RB/BI: Pomenuli ste Tajland, to je vama obojici bio debi u državnom dresu prije tri godine, nakon zaista uspešne sezone koju ste tada imali u državnom takmičenju. Kakav je bio osjećaj prvog nastupa na velikoj međunarodnoj sceni?

Vulić: “Kao prvo, velika je privilegija predstavljati svoju državu bilo gdje u bilo čemu, nositi nacionalni dres za mene zaista je bila velika čast i zadovoljstvo. Što se tiče takmičarskog dijela, razlika je velika, prirodno došlo je do izražaja veće iskustvo, ipak to je bilo naše prvo, da kažem, svjetsko prvenstvo.

Drugačija su očekivanja, drugačije su neke stvari zamišljene, a u realnosti-to je bila potpuno različita  priča. Sada već idemo mnogo opušteniji, mnogo iskusniji, tako da je to već nekako, da kažem, došlo na svoje. U svakom slučaju, mnogo spremniji idemo ove godine. Ja sam u međuvremenu nastupio i na Evropskom prvenstvu u Grčkoj, u Korintu, s obzirom na uslove u kojima radimo, i da kažem-određene podrške i ulaganja koje imamo, rezultat je bio zadovoljavajući. Naravno, ulaganjima i trudu i treningu nikad kraja i nikad dosta, dakle, treba se raditi na tome koliko je čovjeku moguće”.

RB/BI: Kako se spremate za nastup na SP?

Madžar: “Pa, ne treniramo baš mnogo jer nemamo ni vremena, a i s obzirom na to da je ovo jako skup sport, ali, ove godine ipak je intenzitet i treninga i takmičarskih mečeva veći. Gledamo da do septembra  ne propustimo nijedan meč, upravo sad imali smo u Danilovgradu jedan jaki meč u okviru državnog prvenstva, sljedeće neđelje Seno i ja idemo u Sarajevo,  da otpucamo na meču Bosanske lige, tako da se trudimo da održimo taj kontinuitet do septembra.

Inače, na treningu može da se ispali do hiljadu metaka, samo što je to suludo u našem slučaju jer su meci skupi. Uglavnom, za jedan normalan meč naše lige treba da se ispuca oko 200 metaka”.

BR/BI: Klasično streljaštvo, manje-više svi znamo kao, uslovno rečeno- statičan sport. Međutim, u vašem sportu ima osim nišanjenja i mnogo pokreta?

Vulić: “Ovaj sport se razvio u SAD, stvorio ga je general Jeff Cooper  za potrebe specijalnih jedinica jer je primijetio da ima problema tokom akcije, ali i tokom obuke i rukovanja vatrenim oružjem, i onda je želio da se da akcenat na bezbjedno i brzo rukovanje, i onda je to vremenom iz vojnog treninga preraslo u sport. Praktično streljaštvo je veoma popularno u svijetu, Americi i Evropi baš mnogo. Poseban značaj, a to treba istaći, pridaje se bezbjednosti, to jest bezbjednom rukovanju oružjem što je jako važno, ne samo za sportiste, već i za civile, za bilo koga, da bezbjednost bude na jednom visokom nivou, što zaista i jeste.

Najbitnija je možda ta mentalna priprema, da je čovjek stabilan, da je smiren, fizički naravno spreman koliko je u mogućnosti i da bude sabran, jer, ipak u rukama drži oružje sa bojevom municijom, a  štoperica vam stoji iznad glave. To vrši određeni pritisak, pa nekad stvari ne idu po planu, dese se promašaji, greške, nekad morate da se vratite, sve to izaziva  stresne situacije koje morate u momentu vrlo brzo i stabilno da riješite”.

Madžar: “A sve se dešava munjevito, jer stejdžovi traju od 7, 8, 9 sekundi, oni najkraći,  do 30 sekundi recimo. Dakle, sve se dešava munjevito, mora čovjek da razmišlja nevjerojatno brzo. Rutina u meču naravno dolazi sa iskustvom, evo ja pucam već skoro 20 godina i sad već ušao sam u tu neku rutinu, trema je odavno prošla.

Seno je tu već jedno desetak godina i on je već postao iskusni strijelac tako da gledajući nas i neke koji su tu par godina, tu se vidi ogromna razlika.  S tim što naravno ja gledam Sena kao na svog učenika, i na mlađima svijet ostaje tako da me je već prevazišao što se tiče rezultata i uspjeha”.

RB/BI: Koliko ste zadovoljni prijemom vašeg sporta u našoj sredini?

Madžar: “Zaista ne možemo da se žalimo što se tiče tog dijela. Opština Bar nam pomaže svesrdno, barska javna preduzeća takođe, i mi se naravno, borimo koliko možemo sami, ali, uglavnom zadovoljni smo podrškom što se tiče opštine i ostalih”.

RB/BI: Ako je neko možda zainteresovan za ovaj sport, šta je potrebno da bi ušao u svijet praktičnog streljaštva?

Vulić: “Kao i u svakom sportu, najbitnija je ljubav ili zainteresovanost za ovaj sport koji je veoma dinamičan, veoma zanimljiv i privlači veliku pažnju. Ljudi su možda malo skeptični kad je u pitanju vatreno oružje, međutim, čisto da se zna, kao što nikada nećete vidjeti nekog reli vozača da brzo vozi na ulici, isto važi i za streljaštvo. Ko god se bavi ozbiljno ovim sportom, vidi koliko je bitna bezbjednost, koje su posljedice i rizici ako se o tome ne vodi računa, tako da se onda na jedan potpuno drugi način, na jedan prirodni način pristupa i oružju i ovom sportu uopšte. Preporučio bih bilo kome, i omladini, da dođu u klub, da prođu tu obuku bezbjednog rukovanja oružjem, imamo instruktore, imamo uvijek ljude dobre volje koji će da izađu u susret i da pomognu mladima da ovaj sport dožive na pravi način i da osjete sve u sportskom duhu”.

Madžar: “Ljudi na oružje gledaju drugačije, a za nas je naše oružje u stvari sportski rekvizit”.