Metal bend “Rikavac“ postoji punih dvanaest godina, a nakon prvog albuma, krenuli su u pripremu novih numera. Jedna od onih koja će se naći na drugom albumu je “Starve the beast“ koja je ovih dana doživjela premijeru i naišla na dobar odjek kod publike koja voli “tvrđi” zvuk. Tim povodom gosti Radio Bara su bili članovi benda, braća Marko i Martin Vukmanović.

„Prije ovog benda, bili smo članovi jednog koji se rasformirao. Ostala smo nas trojica u novom bendu. Prilikom formiranja, slušali smo strani bend ‘Nile’. Onda sam, više u šali, rekao da ako već postoji jedan bend sa rijekom, zašto se i naš ne bi zvao po jednoj. Odlučili smo se za kultni naziv. Mislim da nismo pogriješili”, kaže Martin.

U vremenu u kojem živimo, rijetko se mladi muzičari odlučuju za alternativnu scenu. Ipak ljubav prema „jačem“ zvuku ih je ujedinila.

„Volimo ‘tvrđi’ zvuk. Malo ga je u našem prostoru, ali znamo da ima publike i potencijala. Rekli smo da idemo onim putem koji volimo, i držimo se toga. Nismo se pokajali ni jedne sekunde. Štaviše, što duže postojimo ljudi nas sve više vole“, nadovezuje se Marko, koji je i vokal benda.

Uprkos malom tržištu, publike ne fali.

„Ono što nas posebno raduje je činjenica da u publici ima sve veći broj mladih ljudi. Ovo nije čist metal zvuk. Ako ćemo da idemo u detalje, ono što mi sviramo je death’n’roll, podvrsta ‘death’ metala. Ljudi koji kažu da smo čist metal bend, i ne griješe. Nemamo neke uzore. Slušamo sve bendove ovog pravca i crpimo inspiraciju. Gledamo da tokom pisanja i komponovanja pjesama izvučemo ono najbolje, i implementiramo u našu muziku“, dodaje Martin.

Bend je od osnivanja ostao isti i čine ga tri člana.

„Martin je bubnjar, Marko Jovanović je na gitari, i ja na basu i vokal. Nama trojici je sve ovo dobro i dovoljno. Kada komponujemo naše stvari, u sekundi se kapiramo. To je nešto što je neprocijenjivo. Nemamo potrebe za proširivanjem benda. Možda bi još jedna gitara dobrodošla, ali da se odradi na studijski način. Nema ženskih vokala za ovu vrstu muzike u Crnoj Gori, tako da nismo razmišljali u tom pravcu. Ja u većini slučajeva pišem tekstove, mada sva trojica radimo sve prilikom stvaranja muzike“, kaže Marko.

Prvi album sa dvanaest numera je prošao odlično.

„Zadovoljni smo onim što smo uradili do sada, a taj album je možda i nadmašio naša očekivanja. Imali smo veliku podršku od strane porodice i prijatelja. Od strane publike je zaista stigao dobar povratni impuls. Naša muzička priča je bila objavljena u mnogim  recenzijama i kompilacijama zvuka. Nažalost, nije to bilo medijski propraćeno u mjeri u kojoj zaslužuje, ali ništa neobično. Bili smo i u top 5 ‘Serbian metal’ portala, što je pokazatelj dobrog rada. Generalno ni kultura se ne cijeni previše, a kamoli ovaj muzički pravac. Imamo dobar odaziv sa svih strana. Nema nas na televiziji, baš kao i ostalih kolega, a ne puštaju se numere ni na radiju. Ali je normalno što je tako, jer čim ljudi nisu nečemu izloženi, ne može im biti ni blisko. Nekada je bilo drugačije. Čuveni ‘Rok karavan’ na nekadašnjoj MBC televiziji je bio dobra polazna osnova. Sada primat ima nešto novo, što je bar po našem mišljenju, nekvalitetno. Mi se ne ’laktamo’ za prostor. Naša muzika nađe put do fanova“, u glas ističu braća Vukmanović.

Raduje ih činjenica da na nastupima ima sve više mlađe publike.

„Ima ih sve više, što je iznenađujuće. Mladi ljudi se koriste modernim sredstvima komunikacije, tako da pronađu i ovaj vid muzike na YouTube, Instagramu i drugim platformama. S obzirom na to, koliko na regularnim medijima nema ove vrste muzike, dosta je omladine koja bira put da bude dio alternativne kulture. Ne mislim tu samo na metal zvuk, već i elektronsku i hip hop muziku. Stariji i naše generacije nisu imale priliku da slušaju ovaj vid muzike, zato ih je i manje na nastupima. Sada ima i više svirki, tako da se tu situacija sa mladima poboljšava. Uz nas u Baru postoji i Bend ‘9’“, naglašava Martin.

Svirki ima, ali nedostaju lokali u kojima bi se izvodila muzika ovog žanra.

„U našem gradu nema lokala za ovu vrstu muzike. Nedavno smo imali svirku na jednom događaju u Podgorici. Bilo je fino propraćeno, ljudi su bili prezadovoljni svim učesnicima. Neopisiv je osjećaj kada vidiš da preko stotinu ljudi pjeva tvoje pjesme, riječ za riječ. Ne bih promijenio ni jednu svoju muzičku odluku do sada, samo radi tog osjećaja. I to traje dugi niz godina. Ljudi su sve više otvoreni, naročito kada vide da smo isti. Najdraže nam je kada kažu da istrajavamo“, zadovoljno ističe Marko.

Iako bi neki, možda, odustali, ovi momci se ne predaju. Ostaju vjerni svom muzičkom izrazu.

„Kada bi imali uslove kakvi dolikuju kvalitetu i volji, bilo bi to mnogo bolje. Nas trojica gledamo na ovu muziku više sa aspekta prijateljstva, nego biznisa. Kada bi gledali isplativost, odavno bi se razišli. Baru generalno nedostaje prostor za žive svirke. Imamo Dom kulture, ali on nije napravljen za svirke. Lijepo bi bilo da se vikendom ne pitamo hoćemo li za Podgoricu, Budvu… Evo, mi vježbamo na našem spratu. I velika zahvalnost komšijama koji imaju razumijevanja. Svi znaju ko su nam roditelji i ko smo mi. To nam je baza za stvaranje” ,kaže Marko.

Sprema se novi album, a dvije pjesme su dobile demo verziju.

„Jedna pjesma je nastala za vrijeme korone, pa nismo mogli da to snimimo kako treba. Drugu pjesmu smo snimili uživo. Najnovija i poslednja ‘Starve the beast’ je izašla u petak. I ona je sa probe, uživo, kada već nemamo mogućnosti da to snimimo kako treba. Imamo još dosta pjesama napisanih i spremnih za snimanje. Iskreno, nadam se da će album ubrzo biti spreman. Planiramo i snimanje nekih spotova, samo da se materijalna situacija poboljša. Ne obraćamo pažnju koliko će biti pjesama. Promovišemo našu muziku na sve streaming servise. Imamo statistike po tim sajtovima, a vjerovali ili ne, podrška nam stiže iz inostranstva. Bilo bi lijepo svirati pred brojnijom publikom. To nam je želja“, zaključuju braća Vukmanović.