Od usvajanja Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata 2017. godine djelokrug rada Sekretarijata za uređenje prostora se dosta promijenio. Pomoćnica sekretara za uređenje prostora Darinka Martinović-Milošević kaže da Sekretarijat za uređenje prostora nosi odgovornost u osluškivanju direktnih korisnika prostora kao i stvaranje predispozicija u realizovanju njihovih ideja kroz planska dokumenta koja sprovodi ministarstvo.
„U najavi je izmjena zakona kojima će se na naše zadovoljstvo vratiti izrade planskih dokumenata u nadležnost lokalnim samoupravama, čime se ponovo daje mogućnost da ih ponovo sami kandidujemo i realizujemo“, kaže ona.
Opseg posla Sekretarijata za uređenje prostora je širok. Nezaobilazna stanica u procesu projektovanja objekata, u sprovođenju procesa legalizacije, postupaka od strane Uprave za katastar i drzavnu imovinu, davanju izvoda iz planova…. Tu su i da upoznaju stranke sa zakonskim propisima i procedurama koje za njih znaju biti komplikovane.
„Napominjem da se tim sekretarijata stalno edukuje i trudi da pomogne strankama da se sto bolje snađu u moru informacija i isticem da su vrata ovog sekretarijata uvijek otvorena i trudimo se da svakome izađemo u susret i pokušamo da nađemo način za rješavanje njihovih problema“, kaže Martinović-Milošević.
Ona ističe da su vrata Sekretarijata uvijek otvorena, te da saradnici strpljivo dijele informacije i upucuju na procedure koje su zakonom predviđene.
Sekretarijat je uključen u projekat CEDIS-a Solari (3000+ i Solari 500+) na način što izdaje uslove za postavljanje solarnih panela ukoliko stranka želi da ostvari ovo pravo preko odluke o pomoćnim objekatima. Vlasnik mora imati objekat izgrađen u skladu sa propisima, tj. mora posjedovati građevinsku ili upotrebnu dozvolu.
Takođe, Sekretarijat je učestvovao u izradi dokumentacije za sklonište za napuštene životinje.
„Veliki doprinos sekretarijat je dao u dijelu pribavljanja smjernica i izradi pojektnog zadatka i projektnog rješenja za potrebe sklonšta za napuštene životine koji je nedavno predstavljen široj javnosti. Dugi niz godina postoji zakonska ali i realna potreba da se ovakav objekat izgradi. Veliki novac je opredijeljen za obeštećenje građane koje napadaju psi lutalice. Napominjem da je ovakav tip objekta vrlo specifičan zahtijevao je upoznavanje sa tematikom kroz više razgovora sa veterinarom, veterinarskim inspektorima. Odziv je bio sjajan i ovom prilikom se zahvaljujem svima koji su pomogli da se definiše sadržaj tog kompleksa. Možemo reći da je prvi ove vrste koji će biti napravljen u širem okruženju i daće nam preduslov da kao takvi budemo dio šire mreže korisnika pomoći evropskih udruženja koja aktivno pomažu u nabavci hrane i opreme za objekte ove vrste. Organizovani su sastanci sa predstavnicima relevantnih institucija da bi se dale korisne smjenice“, navodi Martinović-Milošević. Ovo je značajan kapitalni projekat lokalne uprave koji će na najkvalitetniji, moderan i savremen način ponuditi rješenje za problem napuštenih životinja, u prvom redu uličnih pasa, adekvatno zbrinjavajući životinje a građanima omogućiti veću sigurnost i udobnost u gradu.
Sekretarijat za uređenje prostora će se uključiti u projekat tehničke regulacije saobraćaja. Pitali smo sekretarku za uređenje prostora da li Bar može da ide u korak sa gradovima koji razvijaju ekološki prihvatljivu urbanu mobilnost.
„Odgovor na ovo pitanje može biti plod kompleksne saradnje sa Sekretarijatom za komunalno stambene poslove i zastitu životne sredine koji pokreće inicijativu vrlo korisnu za naš grad a tiče se projekta tehničke regulacije saobraćaja, koji će dati kompletnu analizu prostora koji se koristi vozila, parkiranje, autobuske linije itd. To će omogućiti da se uključi i naš Sekretarijat kroz panel diskusije o mobilnosti u gradovima, o rastućem broju automobila u gradovima i problemu u saobraćaju, gdje je praksa pokazala da rješenje nije u povećanju broja parking prostora ili proširenju ulica – jer će to samo donijeti još novih auta, već se afirmiše uvođenje infrastrukture za bicikliste koji su budućnost grada koji je skrojen za čovjeka“, objašnjava Martinović-Milošević.
Mnogi veliki gradovi, dodaje ona, su se susreli sa istom problematikom – i uz aktivno uključivanje javnosti, 3D slikovitim panelima pokušali su da objasne šta će njihovi centri dobiti ako se smanji broj vozila.
„Jako će se poboljšati kvalitet života svih građana a posebno onih koji su najviše pogođeni : majke sa malom djecom, penzioneri, lica sa invaliditetom“, ističe ona.
Jedan od važnih segmenata Sekretarijata jeste monitoring stanja na terenu, ali da je teško obavljaju.
„Monitoring sekretarijata se obavlja kroz prizmu izvoda iz postojećih planova, izdavanje UT uslova iz planova, sprovođenje programa privremenih objekata, vrsenje izmjena i dopuna istog, uređivanje odluka koje su u nadležnosti sekretarijata… Na žalost monitoring je otežan jer lokalna samouprava više ne izdaje građevinske dozvole tako da u tom dijelu nemamo informacije.
Ne zanemarimo svakodnevno obraćanje stranaka za uvid u arhivu sekretarijata u vidu izdavanja kopija gradjevinskih dozvola, kopija zahtjeva za legalizaciju, projekata… „, kaže Martinović-Milošević.
