Gost Radio Bara bio je predsjednik DDDK “Luka Bar, Božo Joličić. Sa njim smo razgovarali o aktuelnom trenutku u društvu, kakva je situacija sa dobrovoljnim davaocima krvi, i da li nedostaje ove dragocjene tečnosti.

“Potrebno je mnogo više aktivnosti da bi ova djelatnost bila na zadovoljavajućem nivou. Uvijek treba biti osnovni princip da krv čeka pacijenta, a ne da se traži, iako ima nekih komponenti, rezerve, plazme. Problem nastaje u slučaju kada je potrebno više jedinica krvi, onda nastaje problem. Naše društvo je nastalo po principu samoorganizovanja građana. Sve je počelo iz Nikšića, nekada velikog industrijskog centra, a i sada oni predjnače. Tamo ima čak petnaest društava dobrovoljnih davalaca krvi, jer su u tom gradu Željezara, Pivara, EPCG… Ipak, promijenila se situacija od tada. U Podgorici živi trećina stanovništva Crne Gore, pa je većina potencijalnih davalaca tamo. Međutim, taj grad se ne može pohvaliti sa puno aktivnosti. Krovna institucija, Ministarstvo zdravlja se, iako bi trebalo, još uvijek mnogo ne miješa u ovu djelatnost. Potrebno je promijeniti zakonodavni okvir. Radi se koliko se može, evidentno je smanjene davalaca, pa je potrebna najšira društvena aktivnost. Naravno, Zavod za transfuziju, Crveni krst daju dopinos, ali to, po mom mišljenju, nije dovoljno”, ukazuje Joličić.

Društvo je osnovano 1969. godine, na inicijativu Božovog brata Ljuba Joličića.

“Po dolasku iz Nikšića, on je u Luci Bar organizovao društvo. I danas imamo podršku menadžmenta naše matične organizacije, na čemu smo zahvalni. Prostor, adekvatan za okupljanje smo obezbijedili u saradnji sa Opštinom Bar. Od nas su pokrenute inicijative i za osnivanje drugig društava. Imali smo ‘Željezničku stanicu’ Bar, a oni su prešli u Golubovce. Agilni su i ‘Sveti Jovan Vladimir’ i NVO ‘Orijent’ koji često priskaču u pomoć. Kada se nađu u stanju potrebe, zovu nas i iz drugih gradova. Najbronije su sekcije pripadnika Vojske i Policije. Raduje što imamo sve više mlađih davalaca i onih koji dolaze svaka tri mjeseca i daju krv”, zadovoljan je Joličić.

Neophodno je, podcrtava naš sagovornik, edukovati potencijalne davaoce da je davanje krvi zdravo.

“Važno je informisati građane – u medijima bi svakodnevno trebalo da se priča o tome. Svako ko je zdrav, može dati krv. To je dobro i za davaoca, jer se regenerišu životne funkcije, obnavlja se krv. Ranije je postojačlo pravilo da davalac poslije davanja krvi, ima slobodan dan. Sada to u praksi nemamo”, dodaje Joličić.

Broj članova DDDK “Luka Bar” varira.

“Prošle godine ih je bilo oko 850, a i ove godine je približan broj. Problem je što sve institucije djeluju same za sebe. Imamo neke najave da će ministar da razgovara sa njima, da se promijeni zakonski okvir. Zavod za transfuziju ima savremene objekte, koji su dobri za transfuziju. Imaju i ekipe i ljude koji su za to obučeni i sposobni. Crveni Krst obavlja sve aktivnosti u okviru svojih mogućnosti. Međutim, moramo znati i da je mnogo onih koji krv ne mogu dati, siromašnih gladnih… I o njima treba voditi računa”, upozorava Joličić.

Krv mogu dati osobe starosti od 18 do 65 godina.

“Kopiramo standarde koje nam drugi propisuju. Trebalo bi da neko ko je zdrav može krv dati i preko 65 godina. Ali, moramo poštovati standarde. Ima želje i kod stalnih davalaca da krv daju i nakon tih godina. Treba regrutovati nove, mlade ljude. Prošle godine smo obišli sve srednje škole u Baru i razgovarali sa mladima. Među dobrovoljnim davaocima je i značajan broj profesora. Ipak, ove godine bilježimo pad zainteresovanih, pa procjenjujem da je potrebno organizovati tribinu za mlade, da im ukažemo na prednosti i humani aspekt dobrovoljnog davalaštva. Svi koji odu dalje u svijet, ako se legitimišu kao dobrovoljni davaoci, biće prihvaćeni. Mladi su više okrenuti društvenim mrežama nego susretima i druženjima uživo, a one tu tematiku ne tretiraju dovoljno” naglašava Joličić.

Ipak, da bi neko dao najdragocjeniju tečnost, mora ispuniti uslove.

“Obavlja se mali, ali koristan pregled. Prvo, treba prespavati noć, potrebno je da se izmjeri pritisak, i da se ne uzimaju ljekovi. Nije bolno dati krv, ne stvara se zavisnost, traje desetak minuta. Zdravo je dati krv jer se nekome spašava život. Nas često zovu pacijenti. U barskoj Bolnici ima rezervi za kritične slučajeve. Kada se neko operiše potrebno je obezbijediti krv. Desi se da nema rijetkih krvnih grupa, pa makar jedan dio mi nađemo, a drugi obezbijedi porodica. Osim saradnje sa crnogorskim, ponosni smo i na konekcije sa društvima iz Zaječara, Novog Sada, Kraljeva, Kolubare, sa kojima organizujemo organizujemo akcije. Međutim, postoji i odredba da državljanin neke druge zemlje ne može ovdje da da krv, što predstavlja problem”, naglašava Joličić.

Za saradnju sa lokalnom zajednicom kaže da je odlična.

“Imamo dobru saradnju i sa Opštinom Bar i Crvenim Krstom. Nama je Opština dala poseban status, tako da smo u tom smislu privilegovani. Ipak, mora biti šira društvena aktivnost da bi se sve naše aktivnosti i nastojanja valorizovali na pravi način”, zaključuje Joličić.

U barskom DDDK “Luka Bar” očekuju da će inicijativa pokrenuta u Nikšiću, koja za cilj ima veće uključivanje resornog Ministarstva u organizovanje modela po kome će društva dobrovoljnih davalaca krvi ubuduće funkcionisati, dati željene rezultate.