Odavno barska publika nije imala priliku da gleda bolju pozorišnu predstavu od „Udovice živog čoveka“, Zvezdara teatra, pisca i reditelja, akademika Dušana Kovačevića. U prepunoj sali Doma kulture, sat i 45 minuta smjenjivali su se „smijeh i suze“, tipičan „kovačevevićevski“ amalgam.
„Priča ove tamne komedije nalik je na skoro sve moje drame i filmove. Sadržaj se skriva u samom naslovu ’Udovica živog čoveka’. Da li je to moguće? Jeste, ako nekoga sahranimo dok je živ jer vam je naneo veliki bol. I da bi se tako teška drama mogla gledati potrebni su elementi komedije, kao kad se pije gorak lek obložen slatkim ukusom“, zapisao je Kovačević.
Osjećao se večeras na sceni Doma kulture šmek mnogih Kovačevićevih briljantnih predstava, čiji je on scenarista ili reditelj: od „Radovana“ do „Maratonaca“, ali je „Udovica živog čoveka“, opet, bila unikatna i neponovljiva, pa su gledaoci s pravom komentarisali da nema mjesta gdje bi se radije našli, u smiraj ovog 27. februara, nego pod svodovima renovirane barske bioskopske sale.
Sjajni glumci su posebna priča. Ne zna se ko je više uzdrmao barsku publiku: Jelena Đokić, Nela Mihailović ili Miodrag Krstović, ali i Sunčica Milanović, Anđelika Simić i Dušan Tomić, na čije su izvođenje, uz gitaru, evergrina „Čamac na Tisi“ i Arsenove „O, mladosti“ zaiskrile mnoge oči u publici koja je, ove noći, bila na nivou predstave.
Dugotrajan aplauz na kraju je sve rekao.
