Multisektorski pristup, kontinuirani nadzor nad pružanjem usluga i održivo finansiranje, neophodni su činioci u savladavanju izazova sa kojima se suočavaju neformalni njegovatelji, zaključak je sastanka koji je u okviru projekta „Socijalne usluge podrške za starije u zajednici“ organizovala Opštinska organizacija Crvenog krsta Bar, sa predstavnicima Centra za socijalni rad Bar i Zavoda za zapošljavanje Crne Gore – Biro rada Bar, a na kojem je razgovarano o ulozi neformalnih njegovatelja i modelima razvoja usluge predaha.
Sastanak je vodila konsultantkinja angažovana na izradi analize održivosti usluge predaha Dragana Pešić, koja je u Centru za njegu u zajednici prethodno razgovarala sa nekoliko neformalnih njegovatelja iz Bara.
Predstavnici institucija i lokalnih partnera istakli su brojne izazove s kojima se suočavaju neformalni njegovatelji – najčešće članovi porodice koji napuštaju posao da bi se u potpunosti posvetili njezi starijeg ili bolesnog člana.
„U praksi, najčešće su to žene koje napuštaju posao da bi brinule o članu porodice“, istakla je Nataša Kovačević iz Zavoda za zapošljavanje, koja već 25 godina radi sa nezaposlenima.
Nataša Kovačević
„One su zbog toga isključene iz radnog života i gube mogućnost da se vrate na tržište rada. U sistemu ih vodimo kao teže zapošljiva lica, ali nemamo posebne programe podrške za njih. Subvencije postoje samo za osobe sa invaliditetom, dok su neformalni njegovatelji potpuno van sistema”, kazala je Kovačević dodajući da Zavod uočava da su među nezaposlenima najbrojnije žene starije od 30 godina, često upravo one koje imaju iskustvo neformalnog njegovateljstva, te da Zavod zato i pokreće fokus grupe sa ženama da bi čuli šta im je zaista potrebno i kako mogu da im pomognu da se ponovo uključe u radno okruženje.
Iz ugla socijalne zaštite, Azra Čindrak, socijalna radnica i voditeljka slučaja u Službi za odrasla i stara lica Centra za socijalni rad Bar, ukazala je na složenost situacija u kojima se porodice starijih osoba nalaze.
„Najčešće nam se obraćaju zbog postupka lišenja poslovne sposobnosti. Ljudi to ponekad rade ne zato što žele da ograniče člana porodice, već da bi ostvarili pravo na ličnu invalidninu i obezbijedili egzistenciju“, navela je Čindrak.
„Srećom, sudovi su počeli da uvažavaju preporuku da se ne donose rješenja o potpunom lišenju, već o djelimičnom. Ipak, problem ostaje – porodice su prepuštene same sebi, a najčešće jedan član mora trajno ostati kući da bi se brinuo o starijem“, ukazuje Čindrak.
Ona je zahvalila Crvenom krstu i Caritasu Barske nadbiskupije na višegodišnjoj saradnji i pomoći kroz programe „Pomoć u kući“ i dnevne boravke za starije.
„Crveni krst redovno obilazi korisnike i često prvi sazna za njihove potrebe, dok Centar reaguje formalno – kroz odluke, upute i procjene. Ta sinergija je od presudnog značaja“, zaključila je Čindrak.
Konsultantkinja Dragana Pešić je tokom sastanka otvorila pitanje finansijske održivosti usluge predaha pitajući učesnike kako vide raspodjelu odgovornosti.
„Ako želimo da ova usluga zaživi, moramo jasno definisati ko snosi troškove – država, lokalna samouprava ili korisnici“, kazala je Pešić.
Treba razmišljati, decidna je Pešić, o modelu u kojem država finansira plate i doprinose zaposlenih, jer bi to pružilo stabilnost, dok bi lokalna samouprava obezbjeđivala prostor i materijalne uslove.
Dragana Pešić
Učesnici su se saglasili da bi takav model obezbijedio dugoročnu održivost i da bi usluga predaha mogla da funkcioniše i u kućnim uslovima i kroz dnevne boravke, u zavisnosti od potreba zajednice.
„Ako se odlučimo za kućni model, troškovi prostora su manji. Ali ako želimo da starije osobe borave u dnevnim centrima, to podrazumijeva dodatne resurse, kadar i komunalne troškove. Sve to mora biti planski i realno definisano“, naglašava Pešić.
Posebno je ukazano na izazove u pružanju usluga u udaljenim, seoskim područjima barske opštine, poput Ostrosa, gdje su komunikacija i pristup starijim osobama znatno otežani.
„U tim krajevima žive uglavnom stariji ljudi. Potrebno je razviti usluge koje će tamo biti dostupne, uz angažovanje lokalnog stanovništva (posebno nezaposlenih žena), jer put do korisnika često traje i po nekoliko sati”, kazala je Branka Vlahović iz OOCK Bar, istakavši nemogućnost da se to realno uklopi u zakonski definisano radno vrijeme.
„Ne možete od zaposlenog tražiti da radi po sat ili dva kod svakog korisnika, a da pri tom provede sate na putu do njih. To nije održivo niti je motivišuće za ljude koji pružaju uslugu“, jasna je Vlahović.
Zaključeno je da briga o starijima i podrška neformalnim njegovateljima ne mogu biti odgovornost pojedinca ili porodice, već zajednička obaveza cijelog sistema, te da usluga predaha treba da bude dio javnog finansiranja, a poruke sa ovog sastanka poslužiće kao važan doprinos izradi analize održivosti usluge predaha i budućem razvoju multisektorskog pristupa brizi o starijima u Crnoj Gori.
