Povodom praznika Svete Petke, Društvo dobrovoljnih davalaca krvi „Sveti Jovan Vladimir – Bar“, organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi, u subotu, 21. oktobra, od 08:00 do 14:00 časova, u kripti Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira. Tim povodom gošća „Promenade četvrtkom“ bila je predsjednica ovog Društva, profesorica filozofije u Barskoj gimnaziji, Nela Dabanović.
RB/BI: Društvo dobrovoljnih davalaca krvi „Sveti Jovan Vladimir“ postoji od marta 2020. godine. U vrijeme korone spontano je napravljena prva akcija dobrovoljnog davanja krvi, u saradnji sa Zavodom za transfuziju, odjeljenjem u Baru.
Dabanović: Tog dana je obezbijeđeno 30 jedinica krvi i Društvo je počelo da živi, uz blagoslov blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Prve godine Društvo je brojalo pedesetak članova, a sada nas ima 240. Shvatili smo da imamo potencijala i energije da nastavimo sa humanim akcijama.
RB/BI: U našoj zemlji je čest slučaj da je na čelu fudbalskog kluba neko ko nema veze s fudbalom, na čelu novinarske kuće neko ko ne zna ništa o novinarstvu, u kulturi i drugim djelatnostima, takođe. Da li je na čelu Društva dobrovoljnih davalaca krvi neko ko je i sam dobrovoljni davalac?
Dabanović: Počela sam da dajem krv prije nekoliko godina. Ranije, nisam mogla zbog malokrvnosti koju sam uspješno izliječila. Kad je mojoj majci na operacionom stolu bila potrebna krv, krenula je trka da se pronađe davalac sa njenom krvnom grupom. Tada sam shvatila da Društva dobrovoljnih davalaca krvi nisu neke česme sa kojih možete da otočite određenu količinu krvi kad vam zatreba. Onda sam prvi put dala krv, iako se moja krvna grupa nije podudarala sa majčinom, ali sam odlučila da darujem krv za nekog drugog, anonimnog, kojem će jednom, kad je najpotrebnije, valjati. Svakodnevno bi trebalo da darujemo 150 jedinica krvi na nivou Crne Gore, jer toliko se u Kliničkom centru u Podgorici na dnevnom nivou pripremi, a svaka jedinica krvi bi mogla da spasi čak tri života. Interesantan je i podatak Svjetske zdravstvene organizacije koja kaže da ako bi četiri odsto stanovništva davalo krv, onda ne bismo imali potrebe za formiranjem Društava dobrovoljnih davalaca krvi. Edukacijom mladih trebalo bi da to postane dužnost svakog čovjeka koji je zdrav i koji može da da krv.
RB/BI: Ima li nekih posebnih uslova koje treba ispuniti da bi čovjek postao dobrovoljni davalac krvi?
Dabanović: U principu, veći dio stanovništva može da daruje krv, potrebno je da se ispuni nekoliko važnih uslova, naravno, uz ljekarski pregled. Potrebno je da spavate najmanje šest sati, da vam je hemoglobin u granicama normale, da ne uzimate neku određenu terapiju… Osim toga, postoje neke sistemske bolesti, postoji period inkubacije, naročito za pomorce koji putuju u neke egzotične zemlje, itd.
RB/BI: Prošlog puta kada ste organizovali akciju, takođe u kripti hrama, sve je, čini mi se, bilo dobro organizovano.
Dabanović: Veoma je teško organizovati veliku akciju na transfuziji u Barskoj bolnici, jer naši prijatelji imaju samo dva kreveta. Medicinska ekipa je brojno ograničena, sa samo jednim ljekarom na transfuziji, doktorom Radonjićem. Kod nas, kad se rade velike akcije bude i po desetak ležajeva, kao na prethodnoj akciji. U kripti Hrama veliki je prostor, ljudi se komotno osjećaju. Akciju najavimo transfuziji u Podgorici i oni dovedu čitav svoj tim. I sve ide mnogo brže. Na prošloj akciji obezbijedili smo 69 jedinica krvi.
RB/BI: Šta možete da poručite slušaocima Radio Bara i čitaocima našeg portala Bar Info?
Dabanović: Krv znači život, krv spasava živote, ali krv je i lijek. Kad date krv nekom ko je malokrvan, on može znatno brže i bolje da se oporavi, nego kad ga liječite gomilom medikamenata. Veoma je bitno da se u narodu probudi svijest da što više bude dobrovoljnih davalaca krvi. Odrasli muškarci mogu da daju krv svaka tri mjeseca, a žene moraju da čekaju mjesec duže.
