„Elegija lovora“ debitantski dugometražni film mladog crnogorskog reditelja Dušana Kasalice, premijerno je sinoć prikazan pred barskom publikom u bioskopu Doma kulture. Pred projekciju, kroz razgovor sa moderatorkom Jelenom Srzentić, reditelj je publici približio ideju i radnju filma, za koji je takođe pisao i scenario. U intervjuu za Radio Bar i Bar Info otkriva detalje o scenariju, saradnji sa glumačkom ekipom, kao i planovima za naredni period, ali i sa neskrivenim zadovoljstvom govori o premijeri filma u Baru.
RB/BI: Za Vas kažu da kada stvarate imate jasnu viziju šta želite da postignete. Šta je bila Vaša želja ovog puta, kakav efekat da postignete ili možda bolje reći, šta da probudite kod publike?
Kasalica: Htio sam da ispričam jednu savremenu bajku o Narcisu, koja ima elemenata i realnog u prvom dijelu filma. Priča prati profesora Filipa (kojeg tumači Frano Lasić) koji sa svojom suprugom Katarinom (Savina Geršak) odlazi na kratak odmor u banju. I tu je sve naizgled idealno, uživaju u monotonom ambijentu banje do onog trenutka, kada se zapravo, njihov brak završava i Katarina ostavlja Filipa. Ono što biva čudno u tom trenutku, je način na koji se on bori sa novonastalom situacijom. Negira da se bilo što dešava, odbija da se suoči i da preuzme bilo kakvu odgovornost.Tu nastupa niz situacija gdje mi vidimo da je on karakter koji je u nemogućnosti da komunicira sa okolinom i polako odlazi u svijet fantazije, koju gledaoci mogu da tumače i kao san, i kao nešto što je nadrealno… ili što je ukorporinano u Filipovoj realnosti. Ono što sam htio da postignem jeste da, s obzirom da se bavim generacijom starijih ljudi, koji su se formirali i živjeli u SFRJ, evociram ta vremena kroz sliku i zvuk. Jako mi je bilo bitno da u filmu imamo i muziku jugoslovenskih autora…Htio sam da napravim jedno filmsko iskustvo poput filmova koji su se nekad gledali.
RB/BI: Vrlo posvećeno ste radili scenario i režiju, a utisak je, i vrlo pažljivo birali glumce…
Kasalica: Da, što se tiče glumaca upravo zbog konteksta priče, meni je bilo bitno da te uloge igraju Frano Lasić i Savina Geršak, zbog njihove simbolične vrijednosti, ne samo zato što su u potpunosti odgovarali karakterima koje sam napisao. Frano jeste jedna od voljenih i značajnih zvijezda Jugoslavije, a Savina je nama veoma važna zbog crnogorske kinematografije, jer je svoje najzapaženije uloge ostvarila u filmovima Živka Nikolića. Tako da je meni bilo drago i čast što su pristali da budu dio ovog projekta. Saradnja sa njima je bila izuzetna. Drago mi je posebno zbog Savine, jer je ovo njen povratak poslije 30 godina pauze od glume.
RB/BI: Nije je bilo teško nagovoriti da se vrati filmskom platnu? Izjavila je da joj je scenario ovog filma u startu bio inspirativan…
Kasalica: Pa ne. Ponudio sam im scenario i objasnio kakav film ćemo da radimo i šta im se nudi. Mislim da im je to bio izazov. S obzirom da su to zaista i velike uloge. Posebno Frano koji ‘nosi’ cijeli film i prisutan je gotovo u svakoj sceni. Tu je Savina koja se vidi u do sada, možda atipičnom izdanju za nju… u jednoj dramskoj, psihološkoj ulozi, koju mislim da je zaista lijepo napravila.
RB/BI: Koliko Vam znači to što je film imao svjetsku premijeru na „Sarajevo film festivalu“ u avgustu?
Kasalica: Ja sa Sarajevom imam posebnu vezu, u smislu da su i moji kratki filmovi tamo bili prikazivani i nagrađivani. Zatim, ovaj projekat je bio razvijan kroz ‘CineLink’ (kooprodukcijski market) tako da je negdje bilo i logično da se film prikaže na „Sarajevo fim festivalu“. A s obzirom da smo u periodu pandemije, takođe mi je bilo bitno, što je to jedan od prvih filmskih festivala koji je prošle godine bio otvoren za publiku, tako da mi je bilo zadovoljstvo da „Elegiju lovora“ premijerno prikažemo u bioskopu, pred publikom, gdje to jedino i ima smisla.
RB/BI: Na predlog Fakulteta dramskih umjetnosti UCG, dobitnik ste Priznanja Univerziteta Crne Gore za postignute rezultate i doprinose razvoju naučnoistraživačkog, umjetničkog i stručnog rada na FDU Cetinje. Koliko Vam to priznanje znači?
Kasalica: To priznanje je meni prilično drago i sentimentalno, zbog toga što je na predlog mojih kolega. Drago mi je da su prepoznali da je prethodna godina bila nekako “moja”, i da sam upravo sa ovim filmom obilježio godinu. Tako da, velika mi je čast a u isto vrijeme zadovoljstvo mi je da su me kolege (među kojima su i moji prijatelji) predložile za tu nagradu i da me Univerzitet nagradio.
RB/BI: Koji su dalji planovi konkretno za “Elegiju Lovora”, šta je ono na čemu trenutno radite ili imate u planu?
Kasalica: “Elegija lovora” ovih dana doživljava bioskopsku distribuciju u Crnoj Gori. Očekuje ga distribucija i u regionu, kao i učešće na još nekim filmskim festivalima. A trenutno sam skoncentrisan na rad na svom novom dugometražnom filmu koji ima radni naziv “Primavera”. Tako da ću ovu godinu iskoristiti da razvijam taj projekat. Ali, naravno, s obzirom da sam u ovom poslu, uvijek sam otvoren za rad i na kratkometražnim filmovima, serijama… Može se čak desiti da ove godine snimim još jedan kratkometražni film, ali to je nešto što je tek ideja, tako da, ne bih mogao za sada ništa konkretno da najavim.
RB/BI: Večeras ste prisustvovali premijeri “Elegije lovora” u Baru, obratili ste se publici… Kakvi su Vaši utisci?
Hvala Kulturnom centru Bar što nas je ugostio u ovako divnoj sali. Ovo je zaista najveća sala u Crnoj Gori, impozantna je i zbog veličine platna i tehničkih mogućnosti koje pruža. Mogu reći da je ovo večeras definitivno najbolja projekcija “Elegije lovora” koju smo imali do sada u Crnoj Gori. Drago mi je i da urednik filmskog programa Milija Šćepanović sve ovo organizuje kako treba. Nadam se i da će Kulturni centar Bar biti ponovo mjesto gdje će film zaživjeti u Crnoj Gori.
