RB/BI: Predstavite nam značaj ove konferencije, za grad i državu?

Savić: Konferencija je značajna iz više aspekata. Posebno je važna za oblast humanističkih nauka, koje su danas važnije i potrebnije nego ikada. U vremenu složene društvene i političke klime, humanističke nauke imaju vitalnu ulogu u razumijevanju i interpretaciji naše društvene realnosti. Za Bar i Crnu Goru ova konferencija je takođe važna jer prikazuje otvorenost i spremnost društva da aktivno analizira i razgovora o svim temama važnim za jedno društvo.

Konferenciju je otvorio plenarni govornik profesor Bas Aarts sa University College London. Interakcije nije nedostajalo, a otvorenost učesnika je učinila konferenciju posebno prijatnom i podsticajnom. Učesnici su učestvovali u diskusijama sa govornicima, postavljali pitanja i iznosili svoja zapažanja. Budući da sam sama moderirala jednu od sekcija, imala sam priliku da dodatno doprinesem podsticanju diskusije. Radni jezici konferencije bili su crnogorski / srpski / bosanski / hrvatski, engleski, njemački, francuski, italijanski, španski i ruski, a radovi iz istraživačkih oblasti: Lingvistika, Istraživanja u oblasti pisanog i usmenog prevođenja, Istraživanja u oblasti književnosti i kulture, Jezik struke, Nastava stranih i maternjeg jezika i Vještačka inteligencija u istraživanjima i nastavi.

Na konferenciji su učestvovali studenti, doktorandi, asistenti, profesori i nezavisni istraživači sa više univerziteta iz regiona i Evrope, ali i izvan Evrope. Među njima su bili predstavnici Univerziteta Crne Gore, Univerziteta u Ljubljani, Univerziteta za strance u Peruđi, Univerziteta u Torinu, Univerziteta u Zagrebu, Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Elbasanu „Aleksandër Xhuvani“, Univerziteta „Sv. Ćirilo i Metodije“ u Skoplju, Univerziteta u Sarajevu, Sveučilišta u Splitu, Univerziteta Donja Gorica, Akademije strukovnih studija Kosovo i Metohija, Univerziteta “Adriatik” Bar, H. S. Skovoroda Kharkiv National Pedagogical University, The Graduate Center (The City University of New York), RIT Croatia, International University of Sarajevo, Eszterházy Károly Catholic University u Egeru, International Burch University i EPOKA University, kao i nezavisni istraživači.

RB/BI: A kakav je značaj konferencija imala za Vas, kao mladu naučnicu?

Savić: Za mene je bila posebno značajna jer predstavlja moje prvo međunarodno konferencijsko iskustvo i priliku da svoj istraživački rad predstavim široj stručnoj publici, i to u mom rodnom gradu, Baru. S obzirom na to da planiram nastaviti obrazovanje na doktorskim studijama i da se posvetim istraživačkom radu, smatram da su ovakve konferencije relevantne da bi se, prije svega, napravila svojevrsna refleksija o sopstvenom radu, da se moža pronađe inspiracija za nova istraživanja, ali prije svega da se ostalim istraživanjima pristupi analitički i kritički. Posebno mi je bilo drago da su učesnici konferencije dobili jedan primjerak crnogorskog časopisa za nauku o jeziku i književnosti “Folia Linguistica et Litteraria”, te primjerak studije u čast Vesne Kilibarde “Crna Gora i Italija: književna i jezička prožimanja”. Želim da izrazim i zahvalnost Opštini Bar na finansijskoj podršci koju mi je pružila za učešće na ovoj konferenciji, jer nijedno ulaganje u obrazovanje, nauku i mlade istraživače nije uzaludno.

RB/BI: Šta je Vaša prezentacija obuhvatala?

Savić: Moja prezentacija u Baru bila je posvećena analizi političkog diskursa italijanske desnice i imala je za cilj da ukaže na značaj političkog jezika za društvo, kao i na njegove specifičnosti u odnosu na opšti jezik i druge jezike struke. Iako bi se moglo učiniti da političari koriste opšti jezik, politički jezik predstavlja složen sistem koji karakterišu specifični mehanizmi usmjereni ka ostvarivanju određenih političkih ciljeva. U tom kontekstu sam razmatrala govor mržnje kao značajan element savremene političke retorike. Da budem preciznija, zanimala me je njegova implicitna manifestacija i kako određene naizgled neutralne riječi i izrazi, kada se posmatraju u konkretnom političkom i društvenom kontekstu, mogu proizvesti diskriminatorno značenje.

U cilju analize ovog fenomena, sastavila sam korpus koji čine politički govori, intervjui, obraćanja u parlamentu i izjave u novinama nekoliko članova dvije političke partije: Fratelli d’Italia i Lega. Ove tekstove sam posmatrala i analizirala iz semantičke, stilističke, tekstualne i pragmatičke perspektive.

Od tri teme koje sam obrađvala: LGBTQ zajednice, rodnih studija i Zakona Zan, na konferenciji u Baru sam se konkretnije usresredila na LGBTQ zajednicu i fenomen “politika straha”, te način na koji se semantičko polje porodice, a posebno djece koriste kao manipulacija u političkom diskursu, čime se određene društvene grupe mogu implicitno predstaviti kao problematične i “opasne” po druge.

The post Vasilisa Savić: Politički jezik je složen sistem usmjeren ka ostvarivanju određenih ciljeva first appeared on BARinfo.

Nakon završetka osnovnih studija u Ljubljani, Vasilisa je školovanje u glavnom gradu Slovenije nastavila i na master studijama, a čitaocima prenosi svoja iskustva iz dosadašnjeg obrazovanja kod “zmajčeka”. 

Kako je došlo do toga da jedna od najboljih učenica Gimnazije “Niko Rolović” pođe na studije u Ljubljanu?

– Oduvijek sam željela da studiram u inostranstvu, i zbog drugačijeg sistema obrazovanja i zbog sticanja iskustva.

Odlučila sam se za Ljubljanu jer smo i porodično imali prijatna iskustva sa Slovenijom, tata mi je tamo bio na postdoktorskim studijama, preporučio mi je Sloveniju kao mjesto i za život i za studije.

Upisala sam dvopredmetni program studija na Filozofskom fakultetu-italijanski jezik i književnost i španski jezik i književnost, i diplomirala prošle godine.

Sem toga, Slovenija državljanima bivših jugoslovenskih republika nudi besplatno školovanje, i to mi se učinilo kao odlična prilika, jer se moraju plaćati samo troškovi života-kazala je Vasilisa u razgovoru za Feral.bar tokom kratkog novogodišnjeg boravka u Baru.

Naša sagovornica se već vratila u Ljubljanu, gdje je od prošlog septembra na istom fakultetu na master studijama istog programa.

Proces aklimatizacije na novu sredinu, u kojoj je morala da istovremeno uči čak tri nova jezika, priznaje, nije joj bio nimalo lak, naročito zbog govorne distance, no, uz podršku na fakultetu, sve je išlo “kako treba”.

–Nije bilo lako na početku, ali, moram naglasiti da su mi svi izašli u susret.

Profesori su se pokazali prije svega kao izuzetno kompetentni predavači, ali i pedagozi, prihvatili su me kao stranca, izašli mi u susret, naravno, kao i svima onima koji žele da rade i da se dokažu na akademskom polju.

Španski jezik sam, kao i slovenački, počela od nule, i to je, moram reći, bio veliki izazov. No, kako  je vrijeme prolazilo, i kako su sa mnom profesori razgovarali samo na slovenačkom, a i dio predavanja je bio na slovenačkom jeziku, navikla sam se.

Sve u svemu, za privikavanje na novu sredinu i učenje na novom jeziku treba vremena, ali i rada-.

U komentaru uslova studiranja u Ljubljani, Vasilisa ističe da je, što se akademske institucije-fakulteta-tiče, veoma zadovoljna.

-I to po svemu- ophođenju, ponašanju, uopšte, u akademskom smislu mnogo je visok nivo. Osjetila sam da mi se pruža prilika da se ostvarim u onome što me zaista interesuje, a nisam osjećala da to mogu u Crnoj Gori na tolikoj ravni. 

Što se tiče troškova, u Ljubljani su slične cijene kao i kod nas u prodavnici i restoranima, a razlika u cijeni je drastična kod izdavanja stanova, jako je teško naći prikladan stan i finansirati ga.

Inače, Slovenija svojim studentima i strancima koji studiraju na njihovom univerzitetu pruža priliku za rad, to je takozvani studentski rad, i svaki student tokom studija može tako da se djelimično samofinansira.

 Tokom osnovnih studija zbog korone, nažalost, nisam imala tu priliku, ali, sada sam dobila posao u Centru za kulturu i mlade, i zaista je lijepo d a ja, kao student iz strane zemlje, imam iste uslove kao i studenti iz Slovenije-navodi Vasilisa.

Upoznavanje bila Slovenije u slučaju mlade Baranke bilo je lijepo iskustvo.

-Moja su iskustva sa Slovencima jako pozitivna, odlično sam se uklopila, čak su mi sve prijateljice iz Slovenije.

Baš sam se osjetila prihvaćenom, ne znam da li je to zbog toga što sam naučila njihov jezik, pokušala da se približim njihovoj kulturi, vjerovatno jeste, ipak sam tamo došla kao stranac i jako poštujem sve to što mi je ponuđeno i omogućeno.

Željela sam sa njima bliski konakt, da ih upoznam, jer sam u njihovoj državi-kaže Vasilisa.

Na pitanje koja joj je lično najjača impresija iz dosadašnjeg života u Sloveniji, naša sagovornica se malo dvoumila:

-Najviše me je iznenadila, a i oduševila, njihova organizacija. Oni su slika uređenosti sistema, i za to do sada nisam znala.

Takođe, vrlo primjetna im je i velika odgovornost, to sam vidjela kod svakog Slovenca sa kojim sam stupila u kontakt, bilo profesionalno, bilo u drugarskom kontaktu.

Imaju veliko poštovanje prema svojoj zemlji, i to vidite odmah po tome kako je održavaju čistom.

Sportska su nacija, vole sve sportove, naročito da planinare, vikende ne troše u kafani, već svaki slobodan dan žele da iskoriste u prirodi.

Imaju zaista lijepu prirodu, sličnu našoj, i mi imamo lijepe planine i more, ali, za razliku od nas, oni ih čuvaju i tako na pravi način pokazuju da vole svoju državu-.

Ove vrline, napominje, posebno su došle do izražaja tokom pandemije koronavirusa.

-Tokom pandemije bila sam kući godnu i po dana, i tada sam shvatila koliko su organizovaniji od nas. Kad je objavljeno vanredno stanje i kada su zemlje počele da se zatvaraju, ja sam 12. februara otišla u Crnu Goru, i već nakon tri dana imala sam prvo onlajn predavanje.

Sve je bilo perfektno organizovano, svakog dana sam studirala, ništa nisam izgubila u akademskom smisu, ulagali su ogroman napor, oni vama istnski žele da prenesu znanje-.

Vasilisa Savić napominje da je za studiranje Slovenija odličan izbor iz više razloga: pored onih koje je već nabrojala, to je i blizina-sat vremena leta avionom, činjenica da je EU država….

-Slovenija vam prije svega nudi, kao i bilo koja druga zemlja van Balkana, nove poglede, da se izađe iz neke rutine u kojoj, mislim, živimo u Crnoj Gori.

Da se vidi kako izgleda jedna uređena država, šta znači dobijati znanja na evropskom univerzitetu. Dobila sam utisak da studiram na ozbiljnoj instituciji koja može da me pretvori u ozbiljno obrazovanu osobu, u intelektualca, što i jeste moja težnja.

Profesori ne predaju samo svoje gradivo, to su intelektualci u svakom smislu te riječi, i to me fascinira.

Ukratko-Slovenija, zašto da ne, ako neko želi potragu za novim iskustvom, da iskorači hrabro.

Nije to pitanje novca, već želje, možete da se snađete, da radite kao studenti, da se nađe neka stipendija, da se iskombinuje… najviše je zaista bitna želja. 

Inače, samo iz Bara nas ima sada u Ljubljani najmanje petoro-šestoro, iz Crne Gore preko stotinu-.

-Željela bih da doktoriram književnost, da li bi to bila italijanska ili španska književnost, ili obje, još uvijek ne znam, vjerovatno obje. Radim na analizama na fakultetu i smatram da je za mene posao književnog kritičara, da odgovara mom temperamentu, a tu je i prevođenje, vidjećemo.  

Što se tiče života u Sloveniji nakon mastera, svakako da postoji i ta mogućnost u glavi-već sa 22 godina ovdje sam dobila nogućnost da se zaposlim u struci, specijaliziram u praksi i završavam redovno studije, ne znam da li bih to mogla u Crnoj Gori.

Takođe, na drugoj strani, voljela bih da istražujem dalje, da tragam za novim iskustvima i saznanjima, možda bih otišla i drugdje-zaključila je naša sagovornica.

The post Baranka Vasilisa Savić: Slovenija je odličan izbor za studije first appeared on BARinfo.