Srednja ekonomsko-ugostiteljska škola sjutra slavi jubilej. U velikoj dvorani Kulturnog centra, u okviru svečanog programa, biće prikazan dokumentarni film o dvije decenije postojanja ove obrazovne ustanove. Tim povodom, gosti Milana Vujovića u “Promenadi četvrtkom” bili su prof. Neđeljko Đurović i učenice Marija Vuksanović, Teodora Gašić, Enesa Sukić i Marija Nikotić.
RB/BI: Što se to priprema sjutra i šta ovaj jubilej znači za Bar?
Đurović: S obzirom da svaka ustanova koja proslavlja deceniju, a mi proslavljamo dvije rada, drži do toga da je, u proteklom periodu, ipak bilo dosta toga što nosi pečat kvaliteta i nečega po čemu se prepoznajemo u gradu i široj zajednici, ponosni smo na ovaj jubilej, a obilježićemo ga u više etapa. Sjutra, naime, započinjemo sa promocijom dokumentarca o dvodecenijskom putovanju i druženju sa našim mladim sugrađanima, odnosno, njenom osnivanju, postojanju i djelovanju. Centralna sadržina sjutrašnjeg događaja u sali Doma kulture nije samo to, već i neki drugi sadržaji koji će omogućiti kako bivšim i sadašnjim, tako i svim prosvjetnim radnicima Opštine Bar, građanima i, nadasve, sadašnjim i bivšim učenicima, da upoznaju neke druge segmente rada naše obrazovne ustanove. Bilo bi lijepo da veliki broj građana sjutra pohrli u Dom kulture, jer se ne radi samo o jubileju škole nego i o jubileju grada.
Ipak, iako je u pitanju veliki jubilej, moram napomenuti da SEUŠ sve to vrijeme nije radila u uslovima svojstvenim jednoj ovakvoj obrazovnoj instituciji. Prati nas okolnost da nemamo svoje prostorije, pa tako ne možemo da ih adekvatno opremimo za izvođenje stručnih i kabinetskih vježbi. Isto tako, permanentno radimo u drugoj smjeni što za sobom povlači poprilično opterećenje, kako za nastavno osoblje, tako i za učenike.
RB/BI: Da li si učestvovao u kreiranju filma i o čemu govori, možeš li da nam otkriješ “iz prve ruke”?
Đurović: Ovom prilikom, ekskluzivno, mogu da kažem da je dokumentarac sinoć odgledan u prisustvu direktora Milosava Joksimovića (koji danas nije mogao da bude u studiju jer je škola trenutno pod eksternom evaluacijom, odnosno stručnim nadzorom Centra za stručno obrazovanje i Zavoda za školstvo, što nije omelo naše pripreme za Dan škole), njegovih kreatora profesorica Mirjane Savićević i Aleksandre Ivanović, kao i Dejana Senića iz “Bubulj produkcije”. Nisam namjerno htio da budem prisutan dok su oni davali primaran sud o filmu, da ne bih nametao sopstveno mišljenje, a bio sam poprilično iznenađen ocjenama i prvim komentarima. Suzdržavao sam se od dodatnih ispitivanja. Sjutra veče treba doći u Dom kulture i vidjeti još jedan medijski poduhvat SEUŠ, peti po redu.
RB/BI: Profesore, kako biste Vi najavili svoje učenice i o čemu bi one trebalo da “divane”?
Đurović: O onome po čemu se prepoznaje naša ustanova, a to je da imamo veoma aktivan rad, ne samo kada je u pitanju održavanje redovne nastave, nego i vannastavne i slobodne aktivnosti. Ove mlade dame su prepoznate upravo po rezultatima koje postižu na tim poljima. Imaju mnogo toga da kažu, tako da će građani još jednom moći da se uvjere u kvalitet rada naše ustanove i kvalitet učenika.
Teodora: Već od prvog razreda sam se aktivno uključila u rad školskih sekcija i Učeničkog parlamenta. Imala sam priliku da učestvujem u brojnim aktivnostima, na stručnim takmičenjima, kao što su Crnogorska ekonomska olimpijada i Takmičenje virtuelnih preduzeća. Aktivan sam član tima protiv nasilja kojim koordiniraju nastavnici Sanja Gačević i Neđeljko Đurović i u okviru toga smo sproveli brojna predavanja, okrugle stolove i iznjedrili nekoliko predstava i filmova u kooperaciji sa filmskom i dramskom sekcijom škole, nastavnicama Savićević i Kecojević, uz podršku „Bubulja“. U „Akciji protiv nasilja“, koju je u saradnji sa našom školom sprovela Opština Bar, učestvovali su učenici i nastavnici Ugostiteljskog aktiva i Maternjeg jezika. U saradnji sa NVO „Bubulj“ realizovali smo edukativan filmski projekat „Preobražaj“, koji je naišao na veliko interesovanje javnosti. Učenici, članovi filmske sekcije, bili su i glumci i, na neki način, kreatori filma jer su scene nasilja sami osmislili. Zato možemo reći da najveće zasluge za film pripadaju upravo njima, jer se tu posebno istakla kreativnost kojom se u radu rukovode. Bilo da su glumili nasilnike, žrtvu ili su imali neku drugu ulogu u filmu, bili su važna karika u filmskom lancu gdje svi funkcionišu kao tim, da bi projekat bio uspješno realizovan.
„U tuđoj koži“ je novi film koji je sniman posebno za festival „Beosef“. Koordinatori na ovom projektu se profesorice Ivana Kecojević i Mirjana Savićević (Aktiv CSBH), Sanja Gačević (prof. Engleskog jezika), Snežana Kerndl (prof. Informatike).
Aktivno sam učestvovala u realizaciji manifestacije „Udruženi protiv nasilja“, 2021. g.
Projekat „Znanjem protiv narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti“, kojim su koordinirale nastavnice Savićević i Kecojević je prilično kompleksan. Sastoji se iz nekoliko segmenata -ankete, radionica, prezentacije na trgu, performansa i filma, a uključeno je preko 40 učenika i više nastavnika škole.
Film „Zamka zavisnosti“ kroz tri kratke priče dočarava probleme koje imaju srednjoškolci, zavisnici od narkotika, alkohola i kockanja. Ove priče nas vode kroz njihov svijet od trenutka kada upadnu u zamku, nagovoreni od svojih vršnjaka da probaju kako to izgleda, do kulminacije koja predstavlja i njihovo shvatanje i prihvatanje problema.
Kao produkt predanog rada i saradnje sa NVO „Melos“ nastao je spot „Screentime“. Učesnici spota su učenici i profesori Srednje ekonomsko-ugostiteljske škole. Uz pomenuti projekat radili smo i na pozorišnoj predstavi „Ordinacija“ koji smo režirali mi, učenici sa nastavnicama. Učestvovali smo sa predstavom na 51. FDA, a dva člana dramske trupe osvojila su dvije specijalne nagrade (Davud Bahović i Jovana Šobić).
RB/BI: Kako postižete da budete i odlični đaci i aktivni učesnici vannastavnih programa?
Teodora: Ključna je podrška profesora i Uprave, jer nam pružaju mogućnost da budemo svestrani. Uz nas su, daju nam prostora i imaju razumijevanja kad su vannastavne aktivnosti u pitanju.
Marija: Srednju ekonomsko-ugostiteljsku sam upisala školske 2019/2020, a već od oktobra, kao i većina iz moje generacije, priključila sam se radu brojnih sekcija: volonterskoj, dramskoj, novinarskoj/radio sekciji i radu Učeničkog parlamenta. U decembru sam, sa još devet učenika, od I do IV razreda prošla konkurs za učestvovanje u projektu „Mladi sa brdovitog Balkana“, pod pokroviteljstvom RYCO kancelarije, pa smo sa nastavnicima Ivanom Kecojević, Saitom Adrovićem, Neđeljkom Đurovićem, Milisavom Joksimovićem, Nedom Popović i Jelenom Vlahović, prošli kroz edukativne radionice, simultano sa partnerima iz Bosne i Hercegovine i Srbije. Putovali smo za Ilijaš, u posjetu partnerskoj školi „Nedžad Ibrišimović“ i za Bečej, u posjetu partnerskoj, Ekonomsko-trgovinskoj školi.
Osim ovog projekta, učenici su učestvovali u još nekoliko: „Bridging Cultures“, „Kuhinja prijateljstva“, „Zakuvajmo na Balkanu“.
Iste godine, uz mentorstvo nastavnica Ivane Kecojević i Mire Savićević i saradnju sa NVO „Bubulj“, imala sam priliku da svoj koautorski rad s učenikom, Lazarom Draškovićem „Ispovijest jednog nasilnika“ prezentujem na 3. BEOSEF-u 2020. g. Festival okuplja kreativne srednjoškolce regiona. Na ovom takmičenju se od tada kao škola redovno pojavljujemo, uz mentorstvo nastavnica uključenih u ove aktivnosti. Imala sam priliku da sa Teodorom, učestvujem u realizaciji i drugih filmova naše škole sa različitih aspekata: „Preobražaj“, „U tuđoj koži“, „Jedna obična priča“, „Pozdrav iz budućnosti“, „Zdravi stilovi života“. Reditelji ovih uspješnih kratkometražnih filmskih ostvarenja su Bogdan Savićević, Davud Bahović, Anes Škrijelj, Špiro Ognjenović, Lazar Mašanović, Božo Marđokić.
Naredne, 2021. godine, smo Maša Kovačević i ja smo konkurisale i eseji su nam objavljeni u međunarodnoj publikaciji „Ogledalo“.
Uz podršku Tima za projekte, konkurisala sam, sa drugaricom Jovanom Šobić, za grant mobilnosti, kroz projekat „INTERVET Western Balkans“, pa smo profesionalnu praksu, koja je trajala mjesec, provele u Bolonji. Kroz ovaj projekat, još devetoro učenika i dvije nastavnice su dobili grant mobilnosti i profesionalno se usavršavali u Španiji, Poljskoj, Sloveniji, na Malti i u Holandiji. (Nastavnice po sedam dana, maturantkinje tri mjeseca u Sevilji, ostali po mjesec). Takođe, kroz projekat „Povezani kroz mobilnost“ dvoje naših učenika je dobilo jednomjesečni grant profesionalne prakse za Grčku i Srbiju.
Škola nas podržava i motiviše da učestvujemo u raznim obukama i aktivnostima, pa sam tako član IIHR Građanske alijanse i delegat sam Unije srednjoškolaca i ove godine koordinatorka „Akcionog dana“ za Bar, a prošla sam obuke NVO Prima „Healthi Relationships“ (2021.) Škola mladih Aktivizam „Ubrzajmo rodnu ravnopravnost“ (2022.), NVO CGO „Forum medijske pismenosti“ (2022.), ISTA Mreža Lubeck „Act.ival“ (2022.).
Sa Teodorom sam učestvovala na takmičenjima, pod mentorstvom više nastavnika naše škole: EUIC: Online igra „Ljudska prava na dlanu“ (2020. , 2021.), Junior Achivement WorldWide Jonson&Jonson IC: Global Innovation Challenge 2021 – 1. mjesto – EU Team Montenegro, Univerzitet Donja Gorica: Poslovni izazov Crne Gore „Kopaj dublje, širi brazde! “(2021., 2022.), Junior Achievements Srbija: Poslovni izazov Zapadnog Balkana (2021., 2022.), HACATON 2022 – Youth 4 Open Innovation“ iz programa Erasmus+,Opština Bar: 2. nagrada, XI Berza preduzetničkih ideja UDG: nagrada B lista, Digitalizuj.me, SIA chalenge, itd.
Dodala bih još da su učenici naše škole imali priliku da učestvuju i na brojnim stručnim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, kao što su GATUS, Trofej Crne Gore – Udruženje barmena, Gastro kup Tirana, Opštinsko takmičenje recitatora, Banjalučki Pesmoboj, a objavljena je i knjiga pjesama učenice Aleksandre Đurović…
RB/BI: Dolazite li u Radio Bar, sarađujete li u emisiji čiji je urednik Maja Tomović?
Marija: Od prvog razreda smo članice radio-sekcije, a kroz omladinsku emisiju “Iz našeg ugla” koju emitujemo zahvaljujući vašoj informativnoj kući, stekli smo određeno iskustvo kao novinari i voditelji. Za potrebe emisije, pišemo tekstove, radimo ankete, intervjue, snimamo priloge…. Drago mi je što sam dio projekta koji podrazumijeva saradnju sa Radio Barom i portalom Bar Info, odnosno, što imamo priliku da vidimo kako funkcioniše jedna radio stanica.
RB/BI: Bez obzira što nije vrijeme za tu vrstu priče, nešto što mi stalno lebdi, što me destimuliše i uznemiri, kad je riječ o vaspitanju i obrazovanju, jeste vršnjačko nasilje, koje je toliko uzelo maha. Kakva je situacija u Vašoj školi, po tom pitanju?
Đurović: Radi se o jednoj neprijatnoj, ali veoma značajnoj i nezaobilaznoj temi. Naša ustanova je sa problemima u vezi sa vršnjačkim nasiljem u bilo kom obliku, uz efekte maloljetničke delinkvencije i porodičnog nasilja, svih ovih decenija poprilično uspješno izlazila na kraj. Nažalost, imamo i nekih manje prijatnih iskustava. Naglasio bih samo da smo škola koja radi u drugoj smjeni, u centru grada smo, u nekim situacijama, ipak, nismo imali podršku nadležnih institucija. Konkretno, nedavno smo imali poteškoće u vezi sa maloljetničkim delinkventnim ponašanjem, imali smo informaciju da je u gradu zapaljeno nekoliko podzemnih kontejnera, bilo je i tuča u kojima je korišćeno hladno oružje, čak su se i profesori naše škole koji dežuraju u cilju bolje bezbjednosti, našli na udaru ili pod pritiskom te grupe mladića. Maloljetnička delinkvencija, po mom mišljenju nije toliko rasprostranjena, već se, kao što je pokazao nedavni slučaj u Podgorici, radi o osobama koje ponavljaju djela, ali se nedovoljno targetiraju i prate. Čini se da Uprava policije i Centar za socijalni rad na jednostavan način mogu locirati ta lica, ali i sarađivati sa vaspitno-obrazovnim ustanovama koje su poprilično osposobljene kad je ova tematika u pitanju. Mogu se pohvaliti da se u našoj ustanovi uredno vode evidencije, stoga smo u mogućnosti da veoma precizno detektujemo anomalije i ispade pojedinaca iz drugih škola, a koje nisu uredno prijavljene, čemu može da posvjedoči i UP… Ali, ne bih više o tome danas, jer je tema jubilej. Predlažem da zajednički organizujemo diskusiju na temu maloljetničke delinkvencije, na talasima Radio Bara.
RB/BI: Naravno, napravićemo jednu takvu emisiju. Sve kreće od porodice, ali svi smo tu da pomognemo da vršnjačkog nasilja bude što manje. Da čujemo sada i kako su se Enesa i Marija pripremale za proslavu Dana škole. Biće performansa, izložbi….
Enesa: Performans koji radimo sa profesorkom Magdalenom Jovetić dio je programa Dana škole koji se, kao što ste najavili, održava u petak sa početkom u 17 časova u Domu kulture. Poruka ovog performansa ili, bolje reći, cilj jeste da kroz govor, recitacije, ples i muziku pokažemo i pošaljemo poruku zajedništva. Iako smo različiti – imamo različita interesovanja, mišljenja, stavove i, u slučaju ovog performansa, i maternje jezike – zapravo se razumijemo i tu smo zajedno.
RB/BI: Lijepo si to rekla. Da čujemo i Mariju!
Marija: Osvrnula bih se na izložbu čiji je inicijator i glavni organizator profesor Đurović. Ona je koncipirana tako da budu uključeni i bivši i sadašnji učenici naše škole. Tridesetak radova različite tehnike, od pejzaža, mrtve prirode do portreta, aktova i apstrakcije, biće izloženo u Galeriji “Velimir A. Leković” krajem marta ili početkom aprila. Izvršiće se selekcija tih radova, u kojoj će, uz učenike, učestvovati i profesori. Mislim da je ovo sjajna prilika za mlade talentovane ljude, kojih je naša škola puna, da im se pruži šansa da se izraze, pokažu svom gradu šta znaju i predstave školu u najboljem svjetlu.
RB/BI: Za kraj, riječ dajem profesoru Đuroviću. Naravno, povodom jubileja, da se ne vraćamo na prethodnu priču, koja je teška, ali ćemo je na ovim talasima nastaviti.
Đurović: Pozivam građane da u subotu u 11:55 dođu na Trg Vladimira i Kosare i uzmu učešće u okupljanju građanstva protiv nasilja, posebno među mladima. Svojom masovnošću treba da ukažemo na ovaj problem i na odgovornije ponašanje nadležnih.
Mi, kao predstavnici SEUŠ, nismo danas ovdje bili u gostima, ovdje smo među svojima, medijska kapija našeg grada svih prethodnih 20 godina bila je uz nas, a vaša su vrata uvijek bila otvorena. Nije bez razloga vaša direktorica Vesna Šoškić dobila nagradu za promociju novinarstva, s obzirom da smo sa njom inicirali radijske sadržaje koje su uređivali naši učenici, a raduje me da to sada rade i gimnazijalci. Bitno je da shvatimo da bez medijske podrške rad institucija nije prepoznatljiv i prihvatljiv za široke narodne mase i, što je najvažnije, nije dostupan onima koji žele da pohađaju obrazovne programe srednjeg stručnog obrazovanja. Ako nemate takve medijske sadržaje, ne znate kako možete pristupiti roditelju i potencijalnom srednjoškolcu koji bi želio da zakuca na vrata Srednje ekonomsko-ugostiteljske škole.
Još jednom pozivam slušaoce Radio Bara, kolege i koleginice prosvjetare, bivše i sadašnje zaposlene i učenike naše škole da sjutra u 17 sati budu u Domu kulture, a u subotu, od 11:55, na Trgu Vladimira i Kosare.
