Srđan Perić: Umjesto jednog velikog DPS-a, dobili smo gomilu malih DPS-ova

Gosti Radio Bara u „Promenadi četvrtkom” bili su Srđan Perić, predsjednik građanskog pokreta Preokret i Radislav Rade Vojvodić, predstavnik osnivačkog odbora Preokreta u Baru.

RB/BI: Na šestim parlamentarnim izborima od obnove nezavisnosti i dvanaestim od uvođenja višepartijskog sistema, Preokret je osvojio 4.833 glasa ili 1.60 odsto glasova. Znači, ostali ste bez parlamentarnog statusa, jeste li se oporavili od tog neuspjeha? Objektivno je neuspjeh, pretpostavljam da ste očekivali da ćete biti blizu cenzusa ili možda čak u parlamentu?

Perić: Dobro, kad ulazite u političku borbu, vi želite da ostvarite parlamentarni status, da bi vaša politika mogla biti efektivna, da bi vaše politike mogle biti predlagane, nametane, glasane u parlamentu. I taj cilj je nesporan, i naravno sa te strane prosto prečka nije preskočena. Kada govorimo sa druge strane o razvoju Preokreta on je atipičan u smislu da nije populistički orijentisan, da nismo očekivali nikakve spektakularne rezultate na samom početku, da smo prošle godine kada se saberu naši izlasci na lokalnim izborima, imali oko 2.000 glasova, a da smo ove godine imali 4.833 glasa. Daću jednu uporednu analizu, recimo, u Podgorici prošle godine smo imali 1.8 odsto na lokalu, sada smo u Podgorici imali 3.6 odsto. Za ideju je potrebno vremena, rada, truda, iako, naravno, uvijek želite više. Prema ovoj činjenici koju ste vi rekli, da nije ostvaren parlamentarni status, mi smo se i odredili unutar samog Preokreta, da se s tim u vezi treba do decembra napraviti jednu rekonfiguraciju, u smislu daljih koraka, koraka odgovornosti.

A ako hoćete nešto veliko da postignete, vi morate da pokušavate mnogo puta. E sad kad kažem mnogo puta, ne mislim da treba da se pokušava deset, 20, 30 puta ali vi prosto pravite infrastrukturu na način koji znači povezivanje građana. Svjesni smo da je taj put sporiji, nije nas taj dio obeshrabrio, iako nam je naravno želja bila da se na prvom koraku dođe do krupnog rezultata koji bi značio kao što ste vi rekli, parlamentarni status.

RB/BI: Da Vas pitam: je li ta tzv. partijska infrastruktura toliko značajna za uspjeh na jednim izborima? Znamo da se često pominje: ako nemate ljude na terenu, ako nisu „razgranati“, da se teško dolazi do potencijalnih glasača.

Perić: Kako vrijeme prolazi, ona postaje sve značajnija. To sad ima različite razloge. Jedan od njih je taj što politika u Crnoj Gori je shvaćena kao podjela plijena. Bilo da je riječ, o poslu, politici, javnoj upravi, čemu god. I da biste vi mogli da menadžerišete, partijski da poklopite taj prostor, vama je potrebno da imate različite vrste evidencija, da te evidencije sprovode ljude na terenu i tako to funkcioniše. Ako vi prihvatite istu logiku, dođete na kraju do istih rezultata. Da to ne bismo radili, u tom dijelu jeste naša struktura fleksibilnija, da, mi smo morali biti prisutni na terenu onamo, recimo u urbanim djelovima pominjem konkretno Podgoricu, mi jesmo bili prisutni, mi smo imali više malih tribina razgovora sa građanima, tu smo imali na mjestima izreda od sedam do devet odsto, gdje smo manje bili prisutni fizički, tu je rezultat bio slabiji. Tako da to podgrijava ovu tezu koju Vi kažete. Kako smo došli do toga? Pa, sama država je nastala u onom trenutku kada klanovi i plemena nisu mogli da se organizuju da naplate porez. Znači, kad je postojao spoljni protivnik, vi ste mogli da imate homogenost. To nije odlika ovih prostora, svih prostora je ta odlika. Međutim kada dođe mir, ajde tako da kažem, vi treba da uradite školu, bolnicu, treba da organizujete javnu upravu. Zato je potrebna naplata poreza i tada se gradi država, na različitim osnovama, sada da ne uzimam vrijeme s tim u vezi. Ali šta mi sada imamo? Mi imamo jednu civilizacijsku regresiju, da sada partije žele da naprave neka nova plemena, i da nas civilizacijski regresiraju nazad, i da država bude manje važna od opštih partijskih interesa. E sad, kad uzmete i preklopite sve te faktore, dolazite do toga koliko je zahtjevno i izazovno, da vi nudite drugačiju paradigmu. Mislim da uspjeh koji ćete postići vremenom, bude nekako slađi, ali do njega zaista treba mnogo da se radi.

RB/BI: Meni se čini da će sve veći značaj imati i u odnosu na tu partijsku infrastrukturu, i društvene mreže? Ko dominira na društvenim mrežama u dobroj situaciji da ostvari dobar rezultat, zar ne?

Perić: Mreže nekad imaju svoj zaglušujući efekat. Istina postaje sve manje važna. Na mrežama se prave fiktivni nalozi, vi tada sa vrlo malim brojem ljudi utičete na ono što je percepcija javnog mnjenja. Ti ljudi nisu najčešće ti tzv. botovi koje vidite kad otvorite stranicu, nemate ime i prezime iza toga, prosto je neko organizovao stranački te ljude. Ali ono što se postiže, jeste realnost, njihov uticaj postaje realan. Kako se izboriti sa tim uticajem? Sad nezavisno od političkog karaktera i uticaja na ono sve što će kasnije biti javne politike, jedini pouzdani način jeste razvoj kulture i obrazovanja. Razvijati pismenost kod ljudi, značajnim dijelom medijski, a onda i svaku drugu, ili prvo svaku drugu pa će onda proisteći i medijska, da se razlikuje nelogičnost od logičnosti, onda će se lakše razlikovati laž od istine.

RB/BI: Da Vam kažem nešto, možda se neki put tekst preskoči i ne pročita, ali ono što komentari donesu, tzv. botovi, to se uvijek čita i dalje prenosi…

Perić: Uvijek je lakše podcijeniti nečiji rad nego ga vrednovati, i na taj način ćete vaš neuspjeh ili vašu pasivnost uvijek lakše pravdati. I time opet podstičete regresivnu tendenciju u društvu da možete bez ikakvog osnova, bez ikakve odgovornosti, bilo koga da kritikujete, a da se nikad ne suočite sa njim. I to je recimo posebno zanimljivo na krovnoj političkoj sceni, vi imate ljude koji krovno odlučuju o državnim resursima, raspolaganjima, i vođenju politike, sad ne personalizujem ni na koga ali postoji pravilo, ti ljudi onda ne žele da imaju bilo kakvu debatu ili sučeljavanje, nego imamo monologe. Vi sad vidite najčešće u studiju jedan na jedan. Kada govorimo o krovnim donosiocima odluka vrlo rijetko ćete čuti da se sučele mišljenja, ajde da vidimo vi kažete da je tako, dovedimo nekog referentnog stručnjaka iz spoljne ekonomije, da vidimo je li to tako, dovedite političkog protivnika, sučelimo argumente.

Mi sad imamo jednu plimu nije to više populizam, populizam je zalaganje za opšte dobro cijele populacije, ovo je već demagogija. Znači, radićemo manje, zaduživaćemo se više, primaćemo veće plate, što u suštini budemo radili manje na sebi biće nam bolje, to je u stvari poruka kad se sve pojednostavi dođemo do toga. Radimo manje, imaćemo više. To je neodrživo. U jednom trenutku ćemo doći do zida, i tada niko neće željeti da preuzme odgovornost. A ona je ključna za dobro građana.

RB/BI: Ima li to kakve veze sa „Evropa sad 1 i 2“?

Perić: Ko god se može prepoznati u tome, naravno, oni su imali ekstenzivno obećanja koja mislim da su, ne mislim nego tvrdim da su nerealistična, ali ovdje sada govorimo i o drugima koji su i te kako prihvatali drage volje te najave. Ja ću vam reći jedan primjer. Recimo, ljudi danas mogu teže da kupe stan nego prije dvije godine, jer su cijene stanova eksplodirale. E, sad, nije stvar u tome da vi uništite privredu građevine, već je stvar u tome da vi domicilnom stanovništvu, u biti građanima Crne Gore, obezbijedite da lakše dođu do prvog stana, i tada se nađu stranke koje su to imale priliku da urade, bilo da su vlast na državnom ili lokalnom nivou, i mjesec dana pred izbore oni uzimaju našu ideju iz predizborne kampanje, model javnog stanovanja, neka je uzimaju, ništa sporno, ali obavežite se kad ćete i koliko stanova staviti u taj program i preuzmite odgovornost ako to ne uspijete. Znači to je ta stvar, imate toliko velika obećanja ali nemate rokove i ne odgovarate za njihovo neispunjenje.

RB/BI: Moram da Vam čestitam na jednoj stvari, 22 minuta već Rade Vojvodić nije riječ progovorio, dakle, ovo je Vaš priličan uspjeh, vidjeli ste tamo u kancelariji, prije ulaska u studio, uglavnom je on govorio. Rade, šalim se, naravno, mi smo školski drugovi pa imam tu slobodu, ali moram da te pitam, je li ti ovaj Srđan nekako prevaspitan, preblag za lidera jedne političke partije?

Vojvodić: Mogu da kažem da je Srđan previše skroman. A druga stvar je da sam ja u Preokretu upravo zbog njega, zato što je on primjer kako se u politici poštuje data riječ i dato obećanje. Znači, Srđan je 2016. godine kada je dobio parlamentarni status, bio poslanik u skupštini. Kada Pozitivna Crna Gora nije ispunila ono što je obećala i za te izbore, on je jednostavno svoj mandat vratio. To još niko nije uradio, da ja bar znam. Naprotiv, neke političke struje ili partije, jedno pričaju u izbornoj kampanji, a kad se izbori završe, potpuno je druga priča, to je varanje naroda. Ja sam 45 godina bio u državnim institucijama, znači bio sam društveno biće. I uvijek sam gledao da se napravi nešto dobro za društvo, a ne za mene. A ovo trenutno kako se radi u politici samo se gleda na ličnu korist. Jedino je Preokret politička organizacija koja je na ovim izborima, po meni, ostvarila značajan rezultat, a ništa sa strane nije dobila ni od koga. Bukvalno je iz naroda je krenula. Svi ostali, po raznim osnovama, crpili su, sa raznih strana, neke finansijske benefite. Svi mi iz Preokreta, koji smo učestvovali u ovim izborima, samo smo davali. Znači, davali smo u lično svoje, ništa uzeli nismo, da kažemo, od naroda.

RB/BI: Na parlamentarnim izborima u Baru, Preokret je dobio 196 glasova, je li „svega“ ili „čak“?

Vojvodić: Ja bih rekao čak. Zašto? Prvi put Preokret učestvuje na izborima u Baru, gdje su ušančene pozicije već dugo godina. I jako veliki uspjeh je svaki naš glas i ja se, i ovom prilikom, zahvaljujem svakom našem glasaču koji nas je podržao. Ti ljudi su upravo prepoznali prave stvari. Jer, sad političke stranke, izuzev Preokreta, jedno govore, drugo rade, treće misle.

Ima 20 godina da sam se borio unutar političkog sistema, da zažive ili da bar neko usvoji kriterijume vrednovanja. Svi su od toga bježali kao da ste im uvalili nešto vruće u ruku. Zašto? Zato što mi nemamo u okviru političkog sistema zdravih struktura. Evo, policija, sudstvo, tužilaštvo, gdje god se okrenete, vidite da su to ljudi koji nisu profesionalci. Jednom moramo ići na to da se napravi profesionalno jezgro i da to jezgro ostane bez obzira ko će sjutra osvojiti vlast. Jer ako je Milan profesionalac u Radio Baru, sad ja treba sjutra da osvojim vlast u Baru i Milan nije u mojoj partiji, ja treba da kažem „e, Milane, dovešćemo Marka“, ali to je realnost trenutno u Crnoj Gori, zato je upravo neophodan sistem vrednovanja. Mi smo od sebe krenuli i postavili sistem vrednovanja. Tačno se zna koliko je Perić, Vojvodić, Marko ili Janko doprinio tom Preokretu.

RB/BI: A reci mi, je li vam to hendikep ili vam ide na ruku to što vam Preokret nije prva partija?

Vojvodić: Nije prva partija, ali je prva partija u kojoj sam ja istinski aktivista. Osim u SDP. U SDP sam u početku bio aktivista, učestvovao sam jednom u listi njihove izbore, i kad sam vidio šta se radi poslije tih izbora ja sam rekao ovo ovako ne može, ako hoćete da se to vrednuje, i da se to vidi, normalno svako je gledao svoj lični interes. I te kako sam iskusio kako se radi kako ne treba. Znači ja sam probao sve što sam mogao da pravi ljudi budu na prava mjesta. Zašto trebaju vaša djeca, moja djeca da idu iz Crne Gore, ako nešto znaju, umiju, a ovdje to ne može da se iskoristi? Zato što dolaze jednostavno podobni partijski poltroni. Jednostavno, mi u našoj politici nemamo istinske politike da profesionalci zauzimaju svoja mjesta, jednostavno stručni, sposobni, voljni, mi čak evo da kažem da je ovo bruka od politike gdje u politici nijedna partija ne poštuje osnovne principe politike. Zamislite sad evo je bilo objavljeno da od 17 vodećih ministara u vlasti samo sedam je prijavilo da nema tajni račun. Ako bi u Preokretu neko imao tajni račun, ja ne bih bio u Preokretu. Ne može javni funkcioner da ima tajni račun.

RB/BI: U fokusu je formiranje nove crnogorske Vlade, kako se vama Srđane čini taj, i za nas koji smo posmatrači sa distance, mukotrpan proces?

Perić: Tom procesu je prethodilo određivanje mandatara koje je obavljeno na jedan korektan način. Predsjednik države je razgovarao sa svim parlamentarnim subjektima, došao do zaključka, čini mi se, sasvim logičnog, da onaj koji je uzeo najviše glasova i sabirajući ljude koji su rekli da će podržati njegovu vladu, ima 43, 44 poslanika, koliko god već sad bilo to, različite su bile informacije u percepciji javnosti, i gospodin Spajić je dobio taj zadatak. U tom trenutku on preuzima kompletnu odgovornost da izađe sa programom Vlade, sastavom kabineta i obezbijeđenim, minimum, 41-nim glasom.

Sad imamo tendenciju da se ljudi odaljavaju od onog što su bila predizborna obećanja. U ovoj predizbornoj kampanji dominantno se govorilo o standardu građana. Kad kažem dominantno slobodan sam da kažem preko 90 odsto retorike je bilo usmjereno u tom planu. Pa ćemo se sjetiti na predsjedničkim izborima da su svi slali pomirljive poruke da se treba osvrnuti na ekonomiju, bolji život, vladavinu prava, znači određene mega narative prije svega one koji se odnose na nacionalne, niko nije pominjao ili gotovo niko, u predizbornoj kampanji. Ako ih je pominjao, pominjao ih je sporadično na lokalnom nivou, to nisu bile noseće poruke. Kada saberete, ako hoćete pravo da sagledate, ljudi su dobili glasove na obećanjima koja su potpuno nerealna, to sam već rekao, i mislim da će vrijeme, nažalost, pokazati da sam u pravu, a volio bih da pogriješim. Ali su ti glasovi dobijeni na tim obećanjima, i onda na tim obećanjima treba da se sklopi Vlada i da nam ta Vlada onda kaže u kojim rokovima će se što rešavati. Sada, kada se približavamo tom trenutku, vidimo da se retorički udaljavamo od onih obećanja, i da postaje sve manje važno da li će se ta obećanja ispuniti a mnogo je bitnije političkim akterima da se ispuni neki od nacionalnih mega narativa, da se te komponente sad pokrenu. To je samo put da se ne preduzima odgovornost za buduće rezultate te Vlade, ako se ona formira.

Nema elementarne želje da se preuzme puna odgovornost za ono što ste govorili da to bude u potpunosti usklađeno sa onim što ste pričali u predizbornoj kampanji. Gospodo draga, vi ste rekli da ćete Crnu Goru da uredite ekonomski da će da se grade dva auto puta, da će minimalna plata biti 700 eura, minimalna penzija 450 eura, prosječna plata 1.000 eura, da će u roku od godinu dana investicije strane biti tog obima nivoa BDP. Sada, pošto je za to dobijena podrška, građani treba da insistiraju da to dođe odmah na tapet.

RB/BI: Konkretno da Vas pitam, da ste Vi mandatar, da li biste pozvali u Vladu predstavnike partije, odnosno koalicije ZBCG?

Perić: Preokret se zalagao za jednu stvar od koje su svi pobjegli a to smo pokušali da praktikujemo u Danilovgradu i tada se nije uspjelo. Da pregovori budu javni, da se upale kamere i da se tačno zna ko šta traži i ko šta obećava, i da vi tad uparite ona predizborna obećanja. Okej, ovo smo obećali građanima i za ovo tražimo podršku. Od toga su svi pobjegli i sad mi treba da se vraćamo, vraćam se na to, na mega narative ko se nacionalno kako osjeća…

RB/BI: Da, da, ekonomska priča je nekako isparila… Možda i ovo ljeto malo doprinijelo tome, nešto se zaradilo…

Perić: Ima i toga, ali javnost je osigurač da će javni interes da se zaštiti. U razvijenim demokratijama moguće da nema potrebe za ovim, ali mi se očigledno tek učimo šta je demokratija. Zašto taj proces ne učiniti potpuno javnim da nam je jasno šta se dešava? Ovako, mi ne možemo da odgonetnemo i ko nam se sviđa, ko ne sviđa. Čak i oni koji, recimo, nisu glasali, sad hipotetički, PES ili ZBCG, treba da se odlučuju za njih. Ne. Ljudi koji su htjeli da glasaju, nisu glasali njih, mi nismo glasali njih. Gospodo, preuzeli ste neke retorike, upalite kamere, dogovorite se ili se ne dogovorite kakav će biti sastav Vlade, ali preuzmite odgovornost. To je ključ.

RB/BI: Jesu li toliko moćne ove strane ambasade u Crnoj Gori pa nam određuju kako treba da se ponašamo. Ne mislim nama, baš nas briga, nego političarima. Kako Vam se to čini? Je li precijenjena njihova uloga ili, eventualno, podcijenjena?

Perić: Ja mislim da je najčešće to instrument političke borbe unutar Crne Gore. Crna Gora ima određene međunarodne obaveze, koje proističu iz članstva u NATO savezu i našoj želji da budemo članica EU, to nije sporno, sve mimo toga ljudi koriste u političkoj borbi da bi ili nategli priču da neko nešto ne može, a onaj recimo ko je sad kao veliki borac protiv toga mu ne smeta kada neki njegov saveznik iz regiona ima upravo takav odnos koji je on kritikovao u Crnoj Gori. Znači nema principijelnog odnosa. Ne postoji sa stanovišta savremenog suvereniteta, ne postoji apsolutni suverenitet. Vi imate određenu komunikaciju sa međunarodnom zajednicom, ali Vaša je odluka koju vi možete da donesete ako imate integritet i ako ćete stati iza nje.

RB/BI: Što Vam uzdiše ovaj partijski drug?

Vojvodić: Evo da kažem što uzdišem: svi su za ove izbore pričali o promjenama, a dešava se otprilike što je i prije bilo. Vi dobro znate da su pojedini ministri opšte prakse bili sposobni da vode pet ministarstava. Evo sad pogledajte znači ovo je nešto slično tome: opet se grabe za ministarstva. Grabe se za fotelje. Jednostavno je nastao jedan grabež. U tim pregovorima niko nije spomenuo profesionalizam. Da se dovedu stručni, odgovorni, sposobni, voljni ljudi, bez obzira iz koje su partije. Jesu li iz NVO, jesu li nezavisni pojedinci, niko o tome ne razmišlja. A mi znamo da ih u Crnoj Gori imamo, mada nemamo toliko dovoljno profesionalaca koji bi na svim nivoima preuzeli funkcije.

RB/BI: Evo pitanje za obojicu, zbog čega su toliko bitni u crnogorskoj politici lični odnosi između lidera, ta njihova sujeta. Kako je Aleksa sa Dritanom, Dritan sa Spajićem, Spajić sa Milatovićem, itd, itd… Zašto se sve to svodi na personalne stvari a ne razmišlja se o opštem dobru?

Vojvodić: Kad vi u kući nemate domaćina i kad se ne zna red, a upravo je red ovo o čemu govorim, da svako zna svoje mjesto, i koliko je doprinio u toj kući, koliko može uzeti, problema ne bi bilo. Ali ovdje se sve svodi na populizam i na partitokratiju, dajte čovjeku vlast ili novac i vidjećete kakav je. Znači, oni se bukvalno svi bore za lični interest, da li će da osvoje vlast, da li će da budu veliki lideri, istorijske ličnosti, ili će da napune džepove, vreće i ostalo…

Perić: Politika jesu kadrovi, to je ne samo kod nas nego svugdje u svijetu. Ajmo malo da okrenemo stvari: građani imaju odgovornost koga biraju. Ako su građani zadovoljni sa tim da međuljudski odnosi utiču na to kakve će biti odluke, neka idu tim pravcem. Ako misle drugačije, imaju pravo drugačije da glasaju. Najveća odgovornost u politici jeste na političarima i tu nema nikakve dileme, ali ni građani nisu bez odgovornosti. Jer građani svojim izborom da izađu na izbore, da ne izađu na izbore, glasaju jednog, drugog, trećeg, preuzimaju dio odgovornosti i ništa nije strašno. Nema sad tu nikakve katastrofe. I ako čovjek nekad pogriješi, može da se ispravi u drugom ciklusu, znači učimo. Demokratija je učenje na greškama.

RB/BI: Recite mi, kako se Vama čini Crna Gora, ova sadašnja u odnosu na onu prije 30. avgusta 2020. godine?

Perić: Umjesto jednog velikog DPS-a, dobili smo gomilu malih DPS-ova, politički rečeno. Dobro je da se desila promjena, dobro je da smo osjetili da se jedna stranka koja je vladala toliko godina sa svim svojim negativnim praksama, stavi u opoziciju, ali onda zašto se preuzimaju negativne prakse te iste stranke koje ste kritikovali dok ste bili u opoziciji? To je najveći problem Crne Gore. Znači da nemamo jasnu ideju otklona i štetnosti prethodnih praksi na koje se, u konačnom, i dobila podrška da se smijeni prethodna vlast. Kad kažem dobro je da se desila promjena vlasti, dobro je da su se locirale neke koruptivne tačke, dobro je i sa druge strane da razumijemo koji je problem u sudstvu, ali je jednako tako važno da razumijemo da vlast ne može, sada već stalno, da kaže: jeste oni su radili to neko vrijeme, oni su zapošljavali svoje, sad mi moramo svoje i za sve da bude vam kriv narednih 30 godina vlast koja je vladala 30 godina. To je sad najveće iskušenje crnogorske scene.

RB/BI: A recite mi, mada sumnjam da ćete mi dati decidan odgovor, kako Vam se čini Krivokapićeva vlada u odnosu na Abazovićevu?

Perić: Jedna vlada je nastala iz onog što je bila većina 30. avgusta i ona je obilovala kadrovima koji su prvi put u politici, i to je tražilo da se ljudi uhodavaju, upoznaju i svakako koja god vlada da je došla teško je bilo da ispuni očekivanja jer su ona bila toliko velika. Druga vlada koja se desila zahvaljujući podršci DPS-a je imala opet podignut prag očekivanja i ona je sama govorila da će postići nevjerovatne rezultate, a pokazalo se da nema tu spremnost da promišlja dugoročnu politiku. U Crnoj Gori treba da se pokrene dijalog, da se govori o održivom razvoju ekonomije, da se ima jasna vizija i ideja, da se preuzima odgovornost i da budemo spremni da čujemo drugačije mišljenje, ništa to nije strašno.

RB/BI: Već ste rekli da ste bili skeptični za Evropa sad 1, da to nije na zdravim nogama, međutim da nije bilo tih 450 eura za ove ljude koji su primali mizernu platu, sad bi bili u baš teškom položaju, a i ovakvu su jer su poskupljenja, u međuvremenu, sve obesmislila. Kakva je situacija sa sa Evropa sad 2?

Perić: Prvo, stvar koja se odnosila na povećanje minimalne zarade je jako dobra mjera i nju treba pozdraviti i to je dobar potez. Međutim, zdravstveni sektor je u značajno lošijem stanju nego što je bio prije dvije godine, iako je i tad bio u lošem stanju. Pokušajte da odradite kompletan sistematski pregled pa ćete vidjeti koliko ćete čekati i koliko svugdje iscrpljuju u zdravstvenom sektoru i koliki je pritisak na ljekare, vidjećete koje je nezadovoljstvo rastuće u tom dijelu. I s druge strane, da pogledamo dalje da li vi možete da kupite lakše stan sada ili tada? Kolika vam je unutrašnja inflacija, ne govorim o eksternoj inflaciji koja je nastupila u suštini zbog globalnih dešavanja, prije svega rata u Ukrajini? zašto se nama desilo da više novaca u sistemu nije rezultirao da imate veće investicije, nego je rezultiralo povećanjem cijena i unutrašnjom inflacijom. To se dešava upravo zbog ovoga što nije postojala aktivna ekonomska politika sa jasnim ciljevima.

Vojvodić: Crna Gora sa ovim prirodnim resursima i bogatstvima koje ima, po glavi stanovnika je najbogatija zemlja na svijetu. S druge strane, Japan nema ništa nema nikakvih prirodnih resursa, osim okean koji okružuje ostrvo. Ali je uspio svojom sviješću i radom da bude vodeća ako ne, po glavi stanovnika, možda i najbogatija zemlja na svijetu. Nama upravo nedostaju svijest i rad a da bi to imali mi moramo da se organizujemo i da prihvatimo ovo što Preokret govori.

RB/BI: Kad ste formirali, Srđane, Preokret, pretpostavljam da Vam je na pameti bio sveukupni preokret, od svijesti do ponašanja ljudi. Je li to utopija, je li moguće u ovoj Crnoj Gori da se preokrene svijest ako se kaže „nemoj da kradeš, nemoj da lažeš, nemoj da prljaš plažu kao da poslije tebe niko više na toj plaži neće boraviti“…. Da li može do tog preokreta doći razgovorom, pričom ili mora primjenom sile?

Perić: Koliko budemo tražili, toliko ćemo moći dobiti. Možda nećemo moći dobiti sve, da kažemo, u postizanju standarda, ali moramo se učiti da korak po korak postavljamo po jedan standard. Kako ohrabrivati ljude? Prvo, čovjek je često inerciono biće, ide inercijom, linijom manjeg otpora, uradimo ono šta nam je lakše u određenom trenutku. E, da bi se se mijenjalo i preokretalo, mora se korak po korak povezivati koje su loše posledice loših odluka i onda promisliti dobre odluke koje bi trebalo da promovišu dobre posledice.

RB/BI: Samo ovo da Vas pitam, pošto ovaj Bar, Rade i ja, ima nas mnogo, doživljavamo kao svoju kuću. Idem ulicom, neko baci limenku, ja uzmem tu limenku, stavim je u korpu za otpatke koja je desetak metara udaljena od tog koji je bacio to nasred ulice. Mislite li Vi da će mu kad to vidi, od mene biti malo neprijatno? Ne vjerujem. Prije pomisli „vidi hajvana“. Kako od toga, od tih malih stvari, krenuti da se, svi zajedno izborimo za, uslovno rečeno, opšte dobro, jer je to i lično dobro?

Vojvodić: Načelnik komunalne policije, glavnog grada, tj. ja, koji je bio 2012. godine, mogu da vam kažem, sa tim problemima sam se susretao svakodnevno. A jedan najeksponiraniji problem je bilo nepropisno parkiranje, koje je bilo teže nego baciti pikavac ili bilo šta ostalo. I šta se desilo? Sve vrijeme vi možete javno, bilo kako, obraćati se, moliti, upozoravati, čak stavljati upozorenja iza brisača, niko ne haje za to. Ja kad sam došao, Ulica Vasa Raičkovića, Ulica Crvenog Krsta, do Hrama, ispred komunalne policije, same zgrade komunalne policije, sve su bila auta parkirana na trotoaru. Znači, komunalna policija ima u svojoj obavezi i nadležnosti da pravi red, a ona ga ne pravi ni ispred svoje zgrade. Pitao sam „objasnite mi, zašto su tu ova auta“, „pa niko nam nije rekao to da radimo“, „molim, pa zar vama treba neko da kaže da radite svoj posao“, „pa mi radimo samo ono što nam se kaže“, „e, od sad ćete da radite sve ono što je vaš posao“. Stavili smo upozorenja, nije bilo uopšte puno trzanja, počeli smo paukom da nosimo ta vozila, vjerujte mi…

RB/BI: Mora da si bio omiljeni načelnik, je li?

Vojvodić: Zna se za koga sam bio, uvijek sam za radnike omiljen, za neradnike sam problem. I mogu da vam kažem, otkad sam ja otišao, poslije godinu i po, toliko sam izdržao tamo, ulica, odnosno trotoar je bio potpuno čist. Znači čim se preduzmu mjere, čim se uvede kazna, ljudi izvršavaju svoje obaveze. Jer, imamo svoja prava, ali imamo i svoje obaveze.

Perić: Stvar je u tome da se mora djelovati u više pravaca, ali je prva stvar i možda najvažnija, lični primjer. U Podgorici, ja se sjećam prije nekoliko godina, nije se mnogo vodilo računa da li pješaci prelaze na crveno ili zeleno, vrlo mala kaznena politika je bila potrebna da se za manje od mjesec dana ljudi regulaju u tom dijelu. Znači ako je neko spreman da baca smeće pored kontejnera, neka plati kaznu i neka ljudi znaju da je plaćena kazna za to i neka taj novac ide za neki fond, da znamo da se to ne isplati. I vrlo je važno da je ljudima jasno da će snositi posledice svoje loše odluke.

Share.

Comments are closed.