Više organizacija civilnog društva poslalo je zajedničko pismo predsjednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, u vezi sa nedavnom izjavom komesara za proširenje Olivera Varheliija da će EU pomoći Crnoj Gori da izgradi terminal za tečni gas (LNG) u luci Bar, pozivajući EU da ne podrži projekat.
“Crna Gora nije povezana na međunarodne gasne mreže i koristi samo male količine fosilnog goriva, što je stavlja u povoljniji položaj za dekarbonizaciju od EU, koja se bori da se oslobodi uvoza fosilnog gasa nakon rata u Ukrajini”, navodi se u zajedničkom saopštenju 27 organizacija iz Crne Gore.
Kako su istakli, zemlje Zapadnog Balkana u cjelini su mnogo manje zavisne od gasa nego što je to slučaj u EU i obavezale su se da će postepeno ukinuti upotrebu fosilnih goriva do 2050. godine. Ali, kako je objašnjeno u pismu, LNG terminal, ako bude izgrađen, otežao bi i onemogućio dekarbonizaciju zemlje do 2050. godine.
“Trebalo bi izgraditi čitavu mrežu novih gasovoda, a Vlada će predložiti i tri nove gasne elektrane. Nerealno je da bi Crna Gora, na osnovu svoje veličine, ograničenih institucionalnih kapaciteta bila u stanju da napravi još jednu tranziciju sa gasa na obnovljive izvore energije do 2050. Ipak, Evropska komisija je poslednjih godina aktivno podsticala povećanje potrošnje fosilnog gasa širom regiona Zapadnog Balkana”, navodi se u saopštenju.
Nataša Kovačević iz CEE Bankvatch-a očekuje da izjava komesara Varheliija ne predstavlja stav Evropske komisije o crnogorskom LNG projektu – on je i nedavno govorio I iznosio stavove bez prethodnog konsultovanja sa svojim kolegama.
“Ali ostaje činjenica da je podrška Komisije povećanju upotrebe fosilnog gasa na Zapadnom Balkanu neodgovorna i kontraproduktivna. Naša niska zavisnost od gasa je plus, a ne minus, u budućnosti zasnovanoj na elektrifikaciji grijanja i transporta”, kazala je Kovačević.
Diana Milev-Čavor iz Eko-Tima kazala je da nema smisla da povećavamo zavisnost od uvoza energije, bez obzira na izvor gasa.
“Kao što EU konačno shvata da njen sopstveni energetski sistem ne može da se zasniva na uvozu fosilnog gasa, Komisija mora hitno pomoći I spriječiti da Zapadni Balkan ponovi ovu skupu grešku. Nova infrastruktura će završiti ili kao nasukana sredstva ili kao fosilni gas koji će ometati razvoj obnovljivih izvora u regionu”, navela je Čavor.
Zenepa Lika iz dr Martina Schneider-Jacobija (MSJA) kaže da energetski efikasan prelazak na 100 odsto obnovljive izvore energije može se relativno brzo desiti u Crnoj Gori ako postoji politička volja.
“Evropska komisija i drugi međunarodni donatori moraju da se usredsrijede na rješavanje gubitaka u distribuciji električne energije, povećanje upotrebe toplotnih pumpi i solarne energije, inovativne tehnologije skladištenja toplote i dubinsko renoviranje stambenih zgrada umjesto da finansiraju fosilnim gas”,navela je Lika.
