Gost „Promenade četvrtkom” bio je mladi Baranin Miloš Pečurica šahovski FIDE majstor. Miloš je odavno osvojio titulu internacionalnog majstora, što se tiče tih tzv. balova, čak ih ima i viška, ali mu fali još 29 rejting  poena, jer da bi mu se priznala titula internacionalnog majstora mora da ima rejting od najmanje 2.400, a on ima 2.371. Prva prilika je šampionat Crne Gore koji počinje 6. februara u Podgorici, i poslije tog šampionata, ako bude igrao kao na prethodna dva, biće internacionalni majstor.

RB/BI: U prethodne dvije godine titula ti je izmakla u samom finišu, prošle, čak, ako se ne varam, za jedan potez? Da li postoji mogućnost da ove godine dođeš u istu situaciju, ali da taj potez bude dobitnički?

Pečurica: To se dogodilo prije dvije godine, pretprošle godine sam vodio do zadnjeg kola i onda doživio poraz od Nikčevića, pa je titulu osvojio Đukić. Doduše, veoma sam loše igrao tu zadnju partiju. A prošle godine u partiji između Šukovića i mene, ko god da je dobio bio bi prvak. Nažalost, sa remijem niko od nas nije uzeo ni medalju.

RB/BI: Samo da te ne krene ona karma da budeš vječiti drugi u šampionatu, vječiti vicešampion.

Pečurica: Nadam se da neće, samo što moram naglasiti da je konkurencija ove godine poprilično jača zbog dolaska brojnih ruskih igrača na našu listu. Osim njih, tu je i Denis Kadrić iz Sarajeva, naš reprezentativac, a velika vijest jeste da je i velemajstor Božidar Ivanović potvrdio učešće.

RB/BI: Da, to sam juče saznao od doktora Ljuba Živkovića. To što će Bonja da učestvuje veoma je značajno za šampionat. Podiže mu rejting u svakom smislu. A radi se, da podsjetimo, o 76. pojedinačnom prvenstvu Crne Gore. Biće odigrano 11 kola po Švajcarskom sistemu, u Galerija diplomatske kule Capital Plaze. Kakvi su tamo uslovi?

Pečurica: Uslovi za igru su odlični, već nekoliko godina se igra šampionat u toj istoj sali, tako da smo već navikli i na salu i, generalno, atmosferu i vrlo smo zadovoljni što se tiče cijele organizacije. Pogotovo ove godine jer je nagradni fond izuzetno veliki, mnogo veći nego ikada.

RB/BI: Nije izuzetno veliki, a ovo drugo ti je tačno. Ali što se tiče šaha, u odnosu na neke druge sportove, veoma je mali. To je 15.000 eura, 14.000 biće raspodijeljeno na glavne nagrade, 1.000 za specijalne nagrade. Prvak dobija 3.500 eura za „krvavi“ rad i stres.

Pečurica: U odnosu na svaki drugi sport, šah je nevjerovatno potcijenjen, a konkurencija u šahu je mnogo jača nego u bilo kom drugom sportu. Zbog same prirode šaha i toga da ljudi mogu da imaju uspješnu karijeru i sa 60, 70, godina. Evo naš velemajstor Ivanović je u poznim godinama i siguran sam da nijedan igrač neće biti zadovoljan kad mu ga kompjuter dodijeli za protivnika u narednom kolu…

RB/BI: Od Barana, učestvovaćete ti i Luka (Drašković), da li se još neko prijavio?

Pečurica: Da, prijavili su se omladinci iz Rumije i Mornara, ali da ih ne nabrajam da ne bih nekoga preskočio.

RB/BI: Želio bih da objasnimo da je to otvoreni šampionat, može da igra ko god želi, samo što je upisnina različita.

Pečurica: Da, uglavnom profesionalci i poluprofesionalci su oslobođeni te upisnine. Ko god ima rejting preko 2.200 poena je oslobođen upisnine, a sa opadanjem rejtinga igrača, upisnina se povećava.

U svakom slučaju, Luka je već osvajao tu titulu, tako da velike nade Bar polaže u njega, a ja ću probati da prvi put uzmem titulu ili barem da ostvarim dobar plasman. Bar, svakako, ima dobre šanse za odličje.

RB/BI: Tradicija ovog grada je da ima vrhunske šahiste. Obično su igrali u istim ekipama, uglavnom, u Mornaru, ali su igrali zajedno i u Budućnosti. Bili su veliki drugari: Ljubo Živković, profesori Momo Vuković i Maksim Lutovac, pa Bato Zečević, Vlado Lukšić, Jusuf Kalamperović, Rašo Marojević… Čini mi se da je takav odnos između tebe i Luke. Jesam li u pravu?

Pečurica: Da, da, naravno. I Lukin brat Davor je tu. I ovom prilikom bih želio da mu čestitam rođendan, napunio je 30 godina. U svakom slučaju, veoma dobar odnos je između nas. Mi smo odrasli zajedno. Ta tradicija druženja najboljih barskih šahista je nastavljena.

RB/BI: Kad sam te god pitao u poslednje vrijeme da dođeš ovamo, da mi budeš gost, odgovarao si: Ne mogu, imam obaveze na fakultetu. Jesi li završio to više?

Pečurica: Završio sam fakultet, hemijsku tehnologiju, nego radim u školi, pa i sad nemam vremena da gostujem u Radiju. Zaposlen sam, trenutno, kao nastavnik hemije u tri osnovne škole: „Srbija“ u Starom Baru, „Kekec“ u Sutomoru i „Jovan Tomašević“ u Virapzaru. I još jednom da se zahvalim direktorima što imaju razumijevanja i za taj moj drugi poziv, za šah. Mnogo mi izlaze u susret prilikom igranja turnira. Pogotovo prilikom ovog Evropskog prvenstva, koje se igralo u Budvi, kada sam igrao za reprezentaciju. Stvarno nisu pravili nikakav problem oko toga, još jednom im hvala i ovim putem.

RB/BI: Reci mi kakvi su ti planovi u vezi sa šahom? Evo, ti si freško oženjen, od oktobra prošle godine? Treba da misliš na porodicu, da misliš o egzistenciji, a od šaha ne može da se živi, što je žalosno, ali je tako.

Pečurica: Šah kao profesija je dosta nezahvalan. Konkurencija je ogromna, nagrade nisu velike. Turnira je malo. Međutim, mnogi od nas se bave i trenerskim poslom. Ja sam odnedavno i šahovski sudija pa na sve načine pokušavam da ostanem u šahu, ali definitivno situacija nije idealna. Kad bi neko uložio toliko vremena u neke druge profesije, koliko mi svi ulažemo u šah, sigurno bi mu se mnogo više isplatilo, ali ovo je s jedne strane ljubav, a s druge strane zavisnost i teško je napustiti šah. A i nekako su ljepše te male pare zarađene u šahu, nego velike zarađene negdje drugo.

RB/BI: Svojevremeno je veliki Momčilo Vuković, sekretar, pa profesor u Barskoj gimnaziji govorio da mu je teže bilo da postane majstorski kandidat, kad je, ta titula je bila značajna a ne devalvirana kao u poslednje vrijeme, nego da završi fakultet.

Pečurica: Pa i Blažo Kalezić, naš intermajstor, bivši prvak Crne Gore, često zna da naglasi da to što je on intermajstor jeste kao još jedna diploma. Ja se slažem sa tim. Titula intermajstora zahtijeva ogromno odricanje i godine i godine rada tako da, na neki način, rad koji je uložen u sticanje te šahovske diplome može da se mjeri sa radom koji je uložen za sticanje nekog stručnog i akademskog zvanja.

RB/BI: Ekspanzija šaha je naročito uslijedila za vrijeme korone, kad su ljudi bili kod kuće i uz kompjutere. Ja sam šahovski amater, a moja supruga misli da sam veliki profesionalac što se tiče šaha, jer makar sat-dva dnevno igram. Doduše, na tri minuta. I nevjerovatno – kad god klikneš, odmah se neko pojavi da igra s tobom iz bijeloga svijeta. Šah je planetarna igra, i, zaista, naročito je dobila na značaju u vrijeme korone.

Pečurica: Šah je po svojoj prirodi pogodan za onlajn igru, za onlajn učenje. Razvoj tehnologije je eksponencijalno povećao uticaj šaha. U tom smislu, korona je definitivno bila jedan veliki pomak za šah i za sve šahiste. Ja to vidim, jer se bavim  pomalo trenerskim poslom i onlajn. Od početka 2020. bio je „bum“, redovno su stizali novi učenici, novi ljudi koji su počeli da se bave šahom. Ne samo djeca, nego i ljudi u poznim godinama. Ja bih malo u tvoju odbranu rekao da nisi baš amater, rijetko bi koji amater mogao da igra s tobom…

RB/BI: Ne znam kakvi su ti planovi što se tiče klupskog šaha? Znam da si iz cetinjskog Crnogorca, čija si bio udarna pesnica, prešao u podgoričku Budućnost, odnosno kako se sad zove Budućnost Cedis.

Pečurica: Tako je, prešao sam ove godine nakon veoma uspješnih pet godina. Eto, da se pohvalim: jesam bio ta udarna pesnica. Bio sam četvrta tabla i otišao sam sa titulom. U šahu nema velikih transfera, nema obeštećenja, ostao sam u odličnim odnosima sa prethodnim klubom. Ali, naravno da se nadam da ću biti jedini igrač koji brani titulu sledeće godine, u novom klubu.

RB/BI: A zamisli da si iz Lovćena prešao u FK Budućnost koje bi tu pare bile? Nećemo više o tome, kao što nećemo ni o tome što cijelog vijeka maštam da napravimo jedan veliki šahovski klub u Baru, sa Lukom i tobom na čelu, sa još dva Rusa i da budemo prvaci Crne Gore. Dakle, maštamo jer čovjek bez mašte ne znači ništa…

Srbija je osvojila titulu prvaka Evrope. Rat u Ukrajini je raštrkao mnoge vrhunske šahiste iz Rusije i Ukranije i bivših sovjetskih republika po Evropi. Mnogi su uzeli državljanstva, evo na prvenstvu Crne Gore će učestvovati bivši ruski šahisti koji su sada na crnogorskoj rejting listi. Taj podvig srpske reprezentacije se čekao od 1950. godine kada je Jugoslavija osvojila Olimpijadu u Dubrovniku. Crna Gora nije bila blizu takvog uspjeha ove godine, bez obzira što je imala dobar tim.

Pečurica: Pa, nije. Inače razlog prelazaka brojnih ruskih i ukrajinskih igrača je to što je Rusija prešla iz Evropske federacije u Azijsku i onda im je sad dozvoljeno da bez obeštećenja pređu za bilo koju drugu reprezentaciju. Mnoge su to reprezentacije iskoristile. Srbija je dovela dva Rusa, ali ništa manje zaslužni za uspjeh nisu ni domaći igrači, Aleksandar Inđić, Velimir Ilić i Robert Markuš, koji su igrali fenomenalno. Uz Saranu i Predkea bili su pravi šampionski tim. Mi smo, takođe, doveli nekoliko igrača. Ali imali smo nekih pehova koji su nas skupo koštali. Konkretno, u meču protiv Belgije, naša ekipa je, u odlučujućoj partiji, dobijenu poziciju izgubila. Da ne prozivamo sad ko je izgubio, ali to je uticalo mnogo na plasman. Ja sam bio član „B“ ekipe i dosta sam zadovoljan svojom igrom. Imao sam četiri i po poena iz osam partija i u pretposlednjem kolu spremao sam se uveče za partiju za sjutrašnji meč protiv Kosova, ali probudio sam se s temperaturom 38,5 pa nisam mogao da igram. Taj poslednji meč smo izgubili. Da smo dobili, plasman bi bio mnogo bolji, tako da je ostao veliki žal.

RB/BI: Da, to je sjaj i bijeda Švajcarskog sistema, jer poslednje kolo mnogo odlučuje o plasmanu.

Pečurica: Ja sam baš htio da igram tu poslednju partiju, vjerovatno bi bili veliki favoriti u tom meču da sam igrao, ali, šta da se radi, tako je na kraju ispalo.

RB/BI: Bio sam tamo, gledao, šampionat je bio sjajno organizovan, po opštim ocjenama besprekorno. Crna Gora je položila još jedan veliki ispit i kandidovala se za velike šahovske manifestacije u narednom periodu.

Pečurica: Dobili smo već organizaciju Evropskog prvenstva pojedinačno, krajem godine u Herceg Novom. Trebao je da taj šampionat bude u Izraelu, ali zbog situacije na Bliskom Istoku, preselio se kod nas i to je potvrda našeg kvaliteta u organizacionom smislu. Ove godine smo organizovali to Evropsko prvenstvo ekipno, prošle godine je bilo prvenstvo ekipno za žene, bio je tu i Mediteranski šampionat, tako da je Crna Gora ponovo prepoznata nakon nekih godina i kontroverznih rukovodstava, kao jedna od glavnih destinacija za organizaciju evropskih i svjetskih prevenstava.

RB/BI: Miloše, hvala ti na ovom razgovoru. Mnogo sreće i tebi i Luki i svim barskim šahistima koji budu učestvovali od ponedeljka na 76. pojedinačnom seniorskom prvenstvu Crne Gore. Pa da 15. februara proslavimo titulu, iako će  biti mnogo teže nego i prošle i pretprošle godine s obzirom na učešće ovoliko dobrih igrača.