Pozorišna predstava „Laku noć, majko“, po tekstu Marše Norman, u koprodukciji Univerziteta Crne Gore, Fakulteta dramskih umjetnosti (FDU) Cetinje i Centra za kulturu Tivat, izvedena je sinoć na Maloj sceni u Starom Baru, u okviru Pratećeg programa „Barskog ljetopisa“.
U svojoj ispitnoj predstavi na master studijama FDU, pred solidno popunjenim gledalištem u Starom gradu, igrale su Jovana Brnović i Mina Mićović.
Ova snažna psihološka drama je priča o strahu od života i strahu od smrti, ali i o poremećenim porodičnim odnosima i o nemogućnosti uspostavljanja komunikacije sa bližnjima. Majka i ćerka – Telma i Džesi Kejts žive u zabačenom mjestu. Tokom jedne sasvim obične subotnje večeri, Džesi saopštava majci da će se ubiti, nakon čega svaka od njih počinje da navodi razloge zbog kojih bi to trebalo, odnosno, ne bi trebalo uraditi.
Ne skrivajući zadovoljstvo učešćem na „Barskom ljetopisu“, kao i brojnošću, raznolikošću i reakcijom publike, Jovana Brnović ističe da se radi o predstavi koja je zahtijevala ozbiljnu, čak i psihičku pripremu.
„Razlika u godinama između nas, glumica, i junakinja drame je ogromna, pa ih nije bilo lako tumačiti. U predstavi, recimo, ja igram Džesi, osobu u zrelim godinama, koja ima odraslog sina, to nije bilo lako iznijeti. Što se porodičnih odnosa tiče, oni su, uglavnom, uvijek isti, pa smo mogli da ih crpimo iz sjećanja na odnose unutar naših porodica i donesemo priču na pravi način.“
Mina Mićović otkriva da su ih, nakon odluke da im komad „Laku noć, majko“ bude ispitni, oduševile obje uloge.
„Fokus je bio na priči i poruci koju želimo da prenesemo, posebno zbog činjenice da se radi o temama koje nisu tako česte na scenama, a koje bi i te kako trebalo da budu zastupljene – mentalno zdravlje, porodični odnosi, prvenstveno odnosi između majke i ćerke, koji su i najkompleksniji. To je jedno plodno tle iz kojeg može da se iskopa mnogo prljavštine koja zapravo, na kraju, zasija na sceni“, kazala je Mićović dodajući da predstava nudi više pitanja nego odgovora.
„Kroz lik Džesi se, kao u ’Hamletu’, provlači ono ’biti ili ne biti’. Dok sam čitala tekst, najstrašnija mi je bila njena odlučnost da se ubije bez žaljenja za sopstvenim životom. Na pitanje da li je bolje trpjeti životne probleme ili, jednostavno, kao što je naglašeno i u predstavi, ’sebi dati slobodu golim nožićem’, moj je odgovor da treba ostati i boriti se“, zaključila je Mićović.
Jovana i Mina su bile zadužene i za scenografiju jer im je, kako navode, na četvrtoj godini zadatak da se, osim glume, pozabave i nekim drugim segmentima koji su sastavni dio pripreme predstave.
„S obzirom na to da se radi o našoj ispitnoj predstavi, zadatak je bio da osmislimo koncept u smislu kako bi sve trebalo da izgleda na sceni, ali i koja će se muzika koristiti. Tako smo došle na ideju da i naša koleginica Itana Dragojević bude dio projekta na način što će raditi muziku ’live’, što je, prema riječima Jovane Brnović, „doprinijelo kompletnom utisku“.
Predstava je rađena pod mentorstvom vanr. prof. Dubravke Drakić i saradnice u nastavi Jelene Đukić. Pored Itane Dragojević koja je bila zadužena za zvuk, u njenom kreiranju su učestvovali Veselin Frenki Bogićević koji je obradio naslovnu numeru i majstor svjetla Sreten Milošević.
